Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

Буњевци.

Буњевци су група нашега народа у Суботици, Сомбору и околици тих места, а има их још под Мађарима у Бајском Трокуту и у неколико села јужно од Калоче. Код нас их има 70, а у све, с онима под Мађарском, 100.000. Судећи по њиховим презименима, Буњевци потичу из Бос. Крајине, Лике, Горње Далмације и Доње Херцеговине, где у свима тим крајевима, имају рођака католичке, православне и муслиманске вере. Ос– новни је тип код њих динарски: висок раст, кратка глава, коса и очи мрке, а кожа бела. Говоре штокавштином, икавски са нагласком који се чује код војвођанских Срба. Буњевци су се појавили у Бачкој у 16. веку и та се реч помиње први пут г. 1570. у једном турском попису као презиме. Они су у ове крајеве дошли у неколико махова. За време Ракоцијева устанка су од Мађара љуто страдали и Буњевци као и Срби.

Буњевци имају мало традиција, и то недавних. И они као и остали њихови суграђани мисле да су Буњевци пореклом са реке Буне у Херцеговини. Но ми знамо да се становници села Буне на Буни код Мостара зову Буњани, а не Буњевци, знамо да има село Буњевци код требиња и једно село Буњевци у Хрв. Приморју, даље знамо да се тим именом називају католици' нашег језика у Лици, далматинској Загори и Бос. Крајини.

Буњевци се, сем своје Буњевштине, не заносе већим националним идеалима. О своме национализму су се они г. 1920. изјаснили овако: »Ми ни сами незнамо јесмо ли Срби или Хрвати, по језику смо ближи Србима а по вери Хрватима; заједничко име јужнословенско дошло нам је као наручено.« Но иако су они добри католици, па их црква упућује путем козмополитизма, ипак се они бране од тог правца, јер знају да имају велики број своје словенске браће и осећају се словенима. Ради тога су за време Светскога Рата многи Буњевци прогоњени, затварани и конфинирани, а кад је дошао слом дуалне аустромађарске Монархије напредни Буњевци су се са војвођанским Србима на скупштини у Новом Саду изјавили за Југославију и гласали за сједињење Војводине са Србијом. Многозаслужни о. Блашко Рајић, буњевачки свештеник у Суботици, радио је као експерт за буњевачке прилике на конференцији Мира у Паризу. Захваљујући Буњевцима наша је Држава добила земље северно од канала Краља Петра.

Буњевци су одлични ратари, а има међу њима и добрих занатлија и трговаца. Младеж им похађа сада у већем броју него за време Мађара гимназије, учитељске, трговачке школе и универзитете. Имају неколико добрих учитеља, професора, лекара, инжењера и адвоката.

Под притиском тешких прилика и услед женидаба са мађарицама приличан се број Буњеваца, нарочито школованих, отуђио, али су Буњевци у погледу претапања били: и активни, те су у раније доба апсорбовали подоста Срба, а касније Шокаца, Словака, Немаца и Мађара. Но Буњевци су се у главном,