Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

«ког свереформизма. Јован Рајић својим култом просвете, својим радом у школи, и Захарија Орфелин, својим култом за реформе Петра Великог, претече су идејног препорода који је везан за рад Доситеја Обрадовића.

Само, идејни препород који су извршили књижевници у Војводини, изводећи наш народ из Средњег Века и уводећи га у Нови Век, обрађен је у нашој културној историји, и нарочито је популарисован радовима Јована Скерлића. Зато ћемо овде више говорити о публицистици као нарочитом моћном органу тог препорода. Јер је то мање познато.

Већ саме собом, својом појавом, без обзира на то ко пише или преводи, новине су сејачи нових идеја. И док не знамо ко су били они »трудољубиви обшчества Вијенскаго господари« који се крију иза имена »новин издатеља, Маркидија Пуљо«, а који су у петак 14 марта 1791 покренули Сербскија Повседневнија Новини, морамо да признамо велико њихово значење за сналажење нашег народа у Европи и за његово улажење у њене реформистичке покрете. Могла је цензура бити строга као у Венецији где је, по речима ових новина »за главу забрањено о садашњој француској измјени говорити«; могли су се око Цинцарина Пуља окупити сарадници без икаквих доситијевских намера, без фаустовског прегнућа: реторски елеменат који читаоца позива (»Пођи и ти и чини тако«) није могао из њих изостати.

Одиста је у новинама Пуља мало поклича који би директно позивали наш народ на нови живот. Али их има. Већ те прве новине чине поређење између нашег и осталих народа који се буде. После по године рада, издавачи ових новина »с не малоју жалостију« констатују да је одзив нашег народа слаб, да се број претплатника »в расужденији мачарских пренумерантов ниже сравнити может, да премолчим о Греками сеја держави жителми опомјанути«. А познато је, колики је подстрек такво поређење, Сем тога, ове новине су имале прилику да забележе културне подвиге појединих општина српских или појединих Срба. Оне то чине с изричном намером да подстрекавају и остале Србе на сличне подвиге. Када Срби у доњој вароши Осека 26 марта 1791 оснивају Фундус Школски, новине се надају »да примјеру их и проча обштества посљедујуште сих болшаја и лучшаја нарежденија ради просвјештенија и воспитанија јуности својеја усредњејше увести не пропустјат«. И када тај Фундус слави свога патрона (а тај још није св. Сава, него апостол Петар), новине описују ту славу као пример коме ће радо подражавати сви родитељи свих општина. А један од ученика, Димитрије Радовановић, говорећи своју орацију коју је, наравно, учитељ сачинио, нада се да би Фундус и сличне установе »нас другими просвјештеними нацијами равно способне у свакому состојанију членове учинити могле«.

Нешто касније, Пуљове Новине имају прилику да 3. аугуст 1791. обележе као најсрећнији дан за Српство, јер је тога „дана Димитрије Анастасијевић иначе Сабов потписао своје за-