Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

100

вештање од 20.000 фор. за оснивање прве српске штампарије која и данас постоји. Бележећи то дело, новине завршавају

молитвом: »Боже! Просветитељу сердца человјеческаго, про—

свјети и прочих обштествах Христијанов ум, јако да и ти сему примјеру подражајуште жертвујут...« И, знајући да само саопштавање чињеница вреди као покретање на нова дела, Пуљове Новине објављују и текст овог завештања као »подражанија достојно дело које дајет узрок јеште више других К сицевом благодјејанију возбуждавати«.

Не без разлога, јер је Сава Вуковић, двадесет година касније, на исти начин покушао да оснује и гимназију у Новом Саду.

И прве, дакле, новине које су дозвољене ЧарнојевићевимСрбима (Манојлу Јанковићу на жалост, не дозволише да ради. у Новом Саду) имају доста директног подстрекавања за препород. Индиректног је, дакако, много више.

Када Вједомости Стефана Новаковића, на примјер, јављају како мађарско содружество комедијантов даје представе и како је Мађаром то весма мило, онда се већ може то надати да ће новине ускоро објавити и српске позоришне представе. И одиста, Давидовићеве и Фрушићеве Новине већу првоме свом годишту сообштавају читателем својим »с великом радостију да је 24./12. августа 1813. содружество једно ученика гимнасије пештанске веселу Г. Јоакимом Вуићем с њемецкога преведену прву, под именом Крешталица у Пешти, у мачжарском позоришту сербски представило«, и да је чист приход наменило првој српској препарандији у Ст. Андрији.

Још су важнији извештаји првих наших новина о догађајима широм целога света. Више него из Фисике Атанасија Стојковића, него из Землеописанија Павла Соларића, могли су наши предци добити појам о нашој планети, о народима и државама. Док је годне 1775. барон Таубе срамотио неке епископе Карловачке Митрополије да не знају шта је то Америка, нити разумеју борбуСједињених Држава за самосталност, сад је сваки писмен грађанин могао да прати не само рат Русије и Аустрије против Турске, него и велики догађај оног времена: Француску револуцију. Па ако и немамо података о томе да су се већ тада неки Срби загревали за тзв. француске идеје, можемо слутити да се. многи замислио над пројектима устава који су подношени Националној Скупштини у Паризу, а које су објављивале прве наше новине. Из извештаја о. Француској Револуцији могли су Војвођани ишчитати поуку о томе да социалан поредак није пао с неба, да није ништа вечито да се све може изменити, и да треба све изменити, чиме се год може олакшати живот људских маса.

Колико су прилике допуштале, Војводински Срби су приступили реформисању и преображавању јавнога свог живота.. Иако споро, они прихватају методе задругарскога рада. Две прве гимназије православних Срба, колико год изгледају делоДимитрија Анастасијевића Сабова и Саве Вуковића от Берек--