Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

= 199

он. пскрено одрекао добара и среће овога свега, тражећи једну срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати. Пигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота. Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, . отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску. Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан. Парче хледа п чаша воде била је сваколика његова потреба. И то му је манастир осигуравао. С тога му се дивила сва Топлица, п име је његово већ било веће од свакога лотадашњега Гвозденовића. Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.

У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова. Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља. При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно. да искаже. =

Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само матери јалну страну старога породичног угледа — имање. На-

"родна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити. Ни док је био хришћанин, њега чико није љубио. Али откад се потурчио, све је постало још горе. Својима као да је био умро. Турцима се ипак није могао у поверење увући. Они су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио. Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није. Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвогио. Видео је јасно колико је погрешио. што је