Književne novine

,

Naslavak sa 82 slane sad, ukleiosi je prestala, al' streh me gledat brod.

K'o kukovac što luta saw kad mapusti svoj prag,

i više se me obzire,

jer mo da mjegov trag

u stopu stalno sledi svud sav strašan meki vrag.

Do mene Stiže vetra dah, ab nigde vetra znak:

jer mo?e osta mimo sve i miran ceo. rak;

a dah. mi mjiše hosu svu baš kao lahor klas —,

oh čudno potismu Toj. strah, i dođe mi K'o spas,

Sad brzo, brzo, brodi brod, a pravac prati sbDoj:

i loko leti lahor lep,

i om je savo moj,

O, divnog Sta! je V stvormo to naš Svetionik, sad?

Je U to naš breg i crkve krov? Je PP to moj Yodmi grad?

Uz jacaj počeh molit se kad .dostigosmo Yt:

da bProbudim, Se, bože, daj, iP da prespavam, smrt.

Ko slaklo beše luka 989a, sap Oradić beše she!

Na moru sbi mesec i Smi i mešečeva š8em.

1 blisla hYid i erkve zid što Yubi mračni jaz:

+ lame sja} sav prekri kraj i mirni uvetroka?.

Sao beše ri Mo beo vrt; iz mjeg še diže ?Oj

bum Yujnšh, senki kao krv: njih. beše grdanm, broj.

I sleteše uz Kkljum ma brod, 'i ta im, beše Skup.

Za mjima pogled, svrmuh, ja, i Uldeh, mrtav trup.

Na Townogi mutav prostrt trup (0, pomogo Ti lMvrst!)

po Jedon ado siđe tad

i svoj podiže prst.

1 njiho» 2žbor, K'o jedan ho?, (to prizoy je ža Taj)

k'o žemljokozi behu tu,

i svaki — divan 3jaj:

i majihovr zbor io jedan hor sve Tukom daje znak:

ab ne čuh, poj u miru tom što na me Siđe lak.

AUP začuh nekog vesla šum i glas ladarev pum:

tod poglcvom, u pravo tom i spazim, neki čum. .

To lađar bi i njegovu 5im, i glasove im, čuh:

o, bože, vadost beše io što vazvedri mi duh,

AL stiže još i treći glas: to wustmjak, je Ser

što peva gorski napev Svoj sav Sladalh: kao med:

mo) greh. će okajati on,

a SYca Sškinut led.

Sedmi deo

A STARAC taj poznaje gaj što Spušto se az breg: s Taovnavcen, DYiča kada qod u malu Miku stigne brod iz kraja drukčijeg,

I triput dmevno moli 3e, moa, panj om, klekne rub: od mohovine jastuk mek na njegov Stavi Tub.

Con, bli bi; lad reče om: .Zar to me plaši bas?

Gle svetiljke su što su fu pre. jedan bile čas”

Ne otpozdravi ovaj byod

. no onaj poždyac maš! Gle, tiwp mu, om, a jedra sva

leo paučina baš! „Paj brod je truo. Yastočem, Io rTarka, trula šaš,

io Wuenogr lišća silmi leš

Wu gorski potok moj

had led okluje bršljan-svod i sova kune Vučji YOd

što ždere porod svoje

„Paj bred K'o avet plovi 5ad!, lad drugi začuh glas;

·

RL

–

I0

RRK

|

a Slavac vedyo mastovi: „Hajd', dalje teyaj nas”

1 čum, do uz Sam, Stiže byod; ja ležim, mem, i trom; |

š čun do pod, sem stiže brod, i tad se začu lom.

Lom ispod, broda poče jak i tad zahvati Đod,

Đa Taspolovi njegov. trup: io kdm, potom, brod.

A mene k'o da igvi tad tog silnog zvuka skup: pa počeh letet, vode Đum, co davljenikop trup,

+ tad u onaj padoh, čum, uz wdar snažan, tup.

Cuh boče plovit sve a krug gde brod ostavi vir;

od. jeke šum, Wiz omaj hum tad sruši svečam, mr.

Kad makoh se, — uz strašan krik

i Ssamnntiički znoj, gle, lađay pade: starac sed Svoj Sveti poče boj,

Kad sagnuh se, — lađarev sim, wu frenu posta wd,

i Saceni se jadnik laj

i Sledi svaki vd.

Uz palklem smeh, om krikvwu:, Eh,

vrag tera nas ma Sprud”

Tad izađem, ma rodno tle, na čvrsti stanem, pod!

!} sa mom, Starac bođe lad uz nesiguran, hod,

„Ah, starče, ti mi oprost daj” al on će na to prek:

.O. reci kakav ti si stvor

i gde provede vek?

Grč bolens lice grči mi

i me prestađe dok

tom staYcu ne ispričah Svih tih, događaja. tok.

Od tad, u neki čudan Cas taj bol se javi ud,

i tek Wad priču Kažem SuVu, tad lakša mi jc grud.

I tako stalno lutam svud k'o noćca večno sam:

za pYiču imam, silan, žar š uz to meki čudan dar da slušaoca am,

Gle, peva hor i bruji dvor; to svatova je bOJ! + mevesta je pošla već,

s njom, deveruša roj. WIR Da lb čuješ ~*uom Sa crkve sad?

O, oh me Uuče TnJOJ!

Ej, svate, amaj: ja bejah sam sred, mora onog log, i zaboravi mene Stvak,

ba i sam, Višhji DOG,

Od. gozbe meni draži je ših, dobrih. ljudi krug:

i put do crkve slađi Je us mine Kad, je drug! —

I but do crkve slađi je kad, mole svi u glas.

kad svak, se klamja tvorcu 50Tm,—

kad, pojanje, ispuni dont i sopran i s mWjim bas,

I sad na MKWraju, svate, zmaj da duši mađe pas

tek stvor što voli bića 59q što Žive oko mas!

A najbolje se moli toj što većma voli svet,

jer tvorac koji voli mas,

svih bića voli splet.“

*

I ode sedi movyski vuk,

sav mršav kao kost;

a za jim, hrenw, domu, 890 i onaj Tmladi dQošt.

JI kreto se Io sužud stvo kog satra težak 30%;

ab setniji } mudriji

on usta Sutrada?.

1797—17998.

Prevela Ronka KRUIĆ

(i

ST

LETOPIS MATICE SRPSKE

Analiza jedne

Zmajeve pesme MLADEN LESKOVAC pokušao je da rasvetli sve oko]nosti pod kojima je postala poznata Zmajeva pesma „Vidovdan“. On je Zmajevu pesmu posmatrao i kao literarno delo i kao stihovani politički članak. Ulazeći do tančina u od-

nose koji su. vladali izmedu Miletićeve „Zastave“ i srbi-

janske vlade Leskovac je posmatrao Zmajevu pesmu kao neku vrstu slike trenutka koji je na osnovu nje i na osnovu ostalih dostupnih istorijskih či njenica nastojao da rekonsiruiše. . Odnos miletićevci-knez Mihailo sigurno je da predstavlja jedno od najsloženijijh pitanja sa kojima se suočila naša modema jsforiografija. Ostala je lokalistički podeljena; gotovo po pravilu Vojvođani su miletićevci, Srbijanci knez-mihailovci. Leskovac je otišao najđalje u traženju neke istorijske istine koja u polpunosti nije, kao što to redovno biva, ni na jednoj ni na dru goj strani. Analizirajući jednu pesmu Leskovac je prikazao i jedan srpski politički list. i. društveno-političke odnoše i u jednoj i u drugoj sredini i sa darom i veštinom spremnog istoričara pružio jc dan od dragocenijih priloga za istoriju Miletićevog i knez Mi hailovog doba. Pisan dobro

· obavoešteno, objektivno, ukoli' ko to dopuštaju ljudske moči.

Leskovčey članak „Poezija i istina“ može da posluži kao povod da se i ostala Zmajeva politička poezija na ovaj način analizira. Jer sasvim je sigurno da se iz analiza nekih drugih pesama može još mnogo štošta drugo saznati.

Miloš Đurić u članku „Kultura i etika“ analizira na pri-

meru Sofoklove „Anftigone“ iz-'

vesna antička etička ahtvatanja. I sam moralistički opredeljen oh izvesnim antičkim etičkim normama nastoji da da večnu vrednost i da ih na taj način akfualizuje. Nastojeći da uspo

„stavi zajednički ježik izmedu

vremena koja dele vekovi, Đu

Yić pokušava da izvuče neku”

zajedničku nit koja bi bila pri sutnha u čitavoj evropskoj kulturi i civilizaciji od antičkih vremena do danas.

Dobro je što „Letopis“ posic duže pauze ponovo ima Višcć prikazivača knjiga. Na taj na čin njegov feljtonski deo bostaje življi i aktuemlniji, 'To

'što su mnogi od tih prikaza po

vršni i slabi ni u kom slučaju ne treba da znači da kurs koji je „Letopis“ bosle dužeg vremenskog prekida uzeo nije

dobar. (P. P-ć) NEUE DEUTSCHE LITESRATUR

O Lala u udaine SONI aa da

Istorija i naši događaji

PRVI „OVOGODIŠNJI broj časopisa „Nova nemačka literatura“, glasila Istočnonemačkog saveza pisaca, donosi .deo eseja Inge fon Vangenhajni (von Wangenheim), koji će se pod istim naslovom pojaviti ove godine u vidu knjige, Dajući svome radu podnasiov: Misli jednog pisca u potrazi za fabulom svoga vremena, autor kaže da piscu danas nije lako zato što se nalazi na kraju jed nog razvoja. Istorija čovekovog postajanja čovekom jo zapisana, oha je nezagubljiva za budućnost i nalazi se u Yiznici svetske literature. To bla go nije samo dragoceno. Ono ie i naizmerljivo, „JLjudsko pamćenje ga je sakupljalo hiljadama godina, negovalo, ČUvalo, a. ono se samooplođava-– njem množilo po zakonu Žživota, kao i sVe Živo. Svaki,novi

i opet novi Susret s original-

nim delom iz tog blaga otvara

·. pred nama čudo našeg samo

stvaranja. Da je svako od o-

vih univerzalnih i profanih, .

uzvišenih i naivnih, zapre' pašćujućih i razveseljavajućih, znamenitih, i čudno'vatih “slika. našeg očove~

čavanja između neba i pakla samo po jedna kap — stojali bismo na obalama nekog okecana. A ko bi ga obuhvatio pogledom? *.

Fon Vangenhbajmova veli da je postalo teško wapisati

" Yi beskrajna terra

. još uvek u Izraelu

· generacije

IZLOG

SOPISA

originalnu i dobru stvar. "'o izgleda skoro nemogućno, Naj bolje stvari su već ispričane. "Titan ili smrinik? Pitanje je uvek bilo to...

Osmotrimo li oko sebe istorijski teren tie alternative između mašanja za Kkosmosom i skromnosti u kvadratu kupusišta — zanemećemo. Jer nigde okolo nema vrha koji već ne bi bio osvojen, nigde nema neprebrođene »eke ni ponora koji već nije preskočen. Konstatujući ovo, autor kaže da mi imamo svoje oči, a na nas padaju suze koje je isplakao čovek potresen pred svojom slikom starom više hiljađa godina, da se naginjemo nad dubinama iz kojih odjekuje smeh kojim se on, pomiren sa svojom nesavršenošću, smejao hiljadama godina.

Utvrđujući da nam sbano nije ništa, što je ljudsko, autor se pita: kako, dakle, da povećamo blago? zar ono nije dosta veliko? — pa kaže da je odgovor jednostavan, jer je pisac danas na početku novog razvoja. Ako se:od pogleda unazad okrene pogledu unapred, od epimetejskog stava ka prometejskom, onda mu še neposredno pred nosom šiincognita nove erc čovečanstva. Kuda god pogleda — svuđ okolo ne~

COMMENTARY

Poezija: u Izraelu

IZRAEL je jedna od retkih zemalja u kojima je poezija uspela da ostane vitalno svedište književne kulture, kaže

Da početku svog izlaganja Robert Alter u decembarskom bro.u ovog časopisa, Popularma zbirka „pesama,

štampana u fivažu od 3.000 primeraka, u Izraelu se trasproda u roku od nekoliko meseci. Jako ova cifra na prvi pogledi možda i ne deluje

lako impresivno, ona dobija sasvim wrukčiji vid Kad se uzmu. u Obzir „činjenice

jevre'sko “stanovništvo ~ IZ, ela broji oko” Tilhionaz ar“ manje od polovine ovoga broja zna hebreiski tako dobro da može da čita poezitu, 'Teško je poverovati da negde i knjige pbesama mosu biti boestselezi. i da ima pesmika čija se svaka nova knjiga cčekuje sa nestrpl enjem. Jcdan od naiboliih i najbopularnijih izraelskih pesnika, Natan Alterman, nakon sedmogodišn eg:' ćutanja, objavio je 1965. godine zbirku „Letnji festival“, Premda . je knjiga razočarala MKvitičare, Dna je ipak dočekana kao ıt4dak kultumi događaji i mogia se viđefi u izlogu svake „pa i najmanje izraelske Knjižare.

Uprkos veoma primetnom široko obuhvatnom procesa pwnerikanjzacije, izvesni Vidovi kulturnog života imaju duboke sorene wu tradiciji centralne i istočne Evrope, Tri najznačajnije i najufticanije kultcre za Izrael su, bar što se književnosti tiče. ruska, necmačka +, svet trađicionalnom judaizma. U sve fri ove sredime poeziji je pripadalo veoma istaknuto mesto.

Poezija kojom je jevrejska tradici'a ijspunjavala unutarnji život svojih sledbenik2, bila je, razume se, poezija iz svetih tekstova, rabinska kao i biblijska, liturgi ski stihovi i himne koje su se pevale za obedom na Sabat ili u drugim svečanim prilikama. Najveći deo hebrcjske poezije od Bialika bio je, u krajnjoj lini-

·ji, religiozan, premda češće u stilu čuvene pesme o JOVU,

u kojoj se s bogom pre svađa nego što se on slavi. Dva istaknuta pesnika · najstarije izraelskih pesnika, Avrahami Šlonski i Uri Cvi Grinberg, ostali su verni toj tradiciji, Uticaji nemačke

i ruske tradiciie su neposroad- · · niji iako manje bitni. Ruski

uticaj nesumnjivo se oseća u nekoj vrsti javne važnosii. koju poeziju ima u' Izraelu, u otijentaciji da poezija kao vid reagovanja na život ne znači povlačenie u zamtšćnost, ličnog: iskustva. Ali vitalnost poezije u Izraelu bolje od tradicile „obiašnjava veoma · specifično svojstvo koje poprimaju hebrejske reči

| ; „Bkog:o rečnika

ispitano +lo socijalizma. Pioniri prvog časa — u vremenu istorije decenije ne čine vi že od jednog časa — već su tu i tamo sekirom prokrčili puteve, koji se 5 poverenjem mo gu slediti. Ali zato ipak svaki korak ustranu od sveže utabanog traga predstavlja otkrivanje nove zemlje, devičan-

skog tla, koje još ničiji znoj ni”

je matapao, sa koga još nisu sabirani nikakvi plodovi gneva niti izbijao smeh, na koje suza još nije pala... nekrčeno, neorano, leži slobodno čak do horizonta budućnosti i čeka da bude obrađeno.

U svim vremenima — veli . autor — hnije bilo vremena u kome bi, kao u ovom, piscu tako imanentna bila funkcija istraživača. S prestankom iskorišćavanja čoveka čovekom počinje nešto temeljno novo, a današnji pisac ima samo da se zapita da li je opremljen za susret s tim novim vremenom, da li je opremljen za taj novi zadatak, budući čovečanstvo kao celina prekoračuje prag svesnosti i ostvaruje ištorijsko čudo, a istovremeno S elementima ovladaće i 50bom samim.

Titan ili smrtnik? To je JOŠ pitanje -- veli Inge fon Vangenhajm — ali tas konačno preteže u korist Titana. (A. P.)

kontekst Izrael-

kad «se stave u

pesme. Obrazovani ci smatraju da” za kompleksni i „modemi dntelektualni život hebrejski jezik ne pruža, ni strukturalno ni leksički, ono bogatstvo i obilje kakvo se, pri izražavanju, nameće i „zahteva; zbog toga oni najčešće pribegava'u upotrebi stranih jezika da bi izrazili modema it. ftelektualna značenja Kkojims se hebrejski opire. Ali u poeziji polencijalna izraža n?st hobreiskog jezika dolazi d5 izvanrednog izražaja.

Hebrejsku boeziu drukčijom od svih ostalih čini vitalno prisustvo Biblije: biblijske reči, fraze. stihovi, celi odlomci, teme j simboli. Prem da-" je veliki deo... biblij=

Sšvakidašnje potrebe, i iz modernog „govora jezik Bdblije jc jbak ostao duboko prisutan. Sa Biblijom kao osnovom, hebrejski pesnik ı svoim sasvim mogqdernim stihovima može menialki perspektivu ili tom. uvoditi jstoriju, „usredsroediti dva ili tri značenja u jed:ij ftečiki a sve io upotrebom: aluzije na biblijski tekst, DOmoću posuđene fraze ili reči. Rećimo. snaga „Pesme aad rpresmama* toliko je obuzeič bebreisku pesničku imaginaciju đa pesnik mora da učir:i veliki napor da ne bio nabrva– vie aluzišu na nenadmnkwt biblijski obrazac kad na hebrejskom piše modđe'mu ljubavnu pesmu.

Zanimljiv je slučaj pešnika Jehude Amihaia. Jedan od najpopularmijih pesnika

koji su se javii pedesolih godina, on je. delimično Ktrož američke i engleske uticaj», pokušao da u Svoje stihOve upese ritmove običnog govora i grubost svakidđašn'eg jezika, To je bilo nužno da bi mlađa generacija Đremostil]a jaz za koji je osećala da postoti između poetske konven= cije i životnog iskustva. Medutim. najzanimljivije je to što je ovaj besnik reskog i istrzanog govornog ritma smatrao za pobrebno da svoje poetske tekstove obasja odlblescima iz RKklasičnih hebreiskih Kkniga. Veoma brimetna osobina Ppoeziic OvOga pesnika e oštar kontrašt između tradicionalnih pestičkih idioma i RKolokvifalnog poetskog ambijenta u kojima se mjegove pesme „dešavaju“. Na taj način, .postedstvom jezika. ·ali- ne samo po?-

· moču njega, brošlost, se stva>

Talački povezuje sa sadašnjošću,. ođieci isforiiskih katastrofa. sagleđaju 'se kroz istraživania privatnih .kriza, i, ma taj način, elementi individ:ialnog i kolektivnog iškustvn kontrolišu se, sređuju, povezuju!' Ono što poeziju ·u Izvaelu . čini toliko · važnom, icsto njiena sposobnost. da ·osočaljnom čitaocu · pruži medišu kroz koji može da reagu'm na svet oko sebe — i ma Wmippove lepote i ma njegove užaše, (ŽŽ. M)

iim zbivanjima

"va 'Kritika ili. nova

iščezao iz-yon je na Rolana Barta prime-

—”—.—.N.—.. os oE<cacaı "THE TIMES | LITERARY

SUPPLEMENT ._—_., AA _—

Kritičari ratuju

POSVEĆUJUĆI 'UVODNIK broja od 3. februara najnovi. u francuskoj kritici, nepotpisani autor pod. seća da su se Rejmon Pika i Rolan Bart dva kritičara ko. ji su došli u oštar sukob, pred stavili čitaocima ovog lista svojim tekstovima · objavlje, nim 1963. godine” u specijal. nim brojevima pod naslovom „Kritički trenutak“. Za mno. ge ljude, kaže autor, Rolan Bart predstavlja kritičara o. vog trenutka, pisca čije teške i često orakulame izjave inte. lektualci citiraju, i koji je, u neku ruku, zauzeo ono mesto koje je u francuskoj literatu. vi zauzimao Žan Pol Sar, pre nego što se posvetio poli-· tici. Njegov stil uticao je na izvesne mlađe pisće, i O 'sa može smatrali za Sšredišnju ličnost novog pokreta u kritici koji se, dodajući psiho. loškom ' intuicizmu ”Gastana Bašlara clemente #frojdizma, marksizma i egzistencijalizma, razvio u pravcu strukturalističke analize jezika, Nije hi kakva tajna da Bart dubok; prezire ono što se Obično zove „lansonovski pristup" knji 'Žževnosti („ dokono raspravlja«• nje o biogralskim činjenicama i književnim izvorima“).

· Rejmon Pikar, premda se nalazi na vrhu „akademskog stabla", takođe je u izvesnom stepenu neprijatelji tradicionalne akademske procedure, i njegova teza o Rasinu, na primer, nije biografska kritika nego sociološko proučavanje položaja određenog pisca u s6• damnaestom veku, Međutim,u svom peckavom pamfletu „No olyanano“

nio kriterijume | „akademske akuratnosti i izazvao inđignant no uznemirenje u „marksističko-estrukturalističkom goju« barniku“.

U izvesnim krugovima nje sov napad jc odbačen kao ijubomorna reakcija Sorbone protiv pomodnih poluamatera sa Škole visokih nauka. No činienica je ds se Pikarov na pad svodi na io da šu „novi kritičari“, a naročito RKolan Bart u svojoj knjizi „O Rasinu". pobrkali subjek.tivizam i objektivizam u svojoj krid• ćarsškoj praksi, „Pošto obi.Veruju da se „objekt“ poglavito stvara slobodnom igrom. subjektivne svesti, oni delo tumaČe š pouzdanjem, čitajuci u nje mu isvoje: preokupacijie i navodne podgsvesne težnje autora. Potom. izdvojivši na ovaj način izvestan broj tema,onl uopštavaju o njima sa nć• opravdanim „dogmatizmom“". Ovai metod Pikar naziva „d08 matični impresionizam“, i tVI• di da on sjedinjuje manc „pu stolovine duše među remekdelima“ i marksistićku „po“ uzdanost*, i

Nesumniivo je, nastavlja autor, da je Pikar postigao ne koliko opipljivih pogodaka da je ubrizgao lekovitu dožU zdravog razuma u situaciju ko ja je pokazivala tendenciju da postane zamračena kobnim tt oretisanjem, Jedino pitanj je:'da on nije otišao predaltko u svojoj osudi? On tvrdi, naime, sasvim s pravom, da mrtav pisac, kao ličnost, i“ van domašaja psihoanaliit kog ispitivanja, ali, s drug strane, ističe.da je naivažniji stvar piščevo svesno manipuli sanje građom i smerani VI njegovog dela. Pikar je prot nik „X-zračenia“ umetnički) đela da bi se otkrila skriveni značenja ili nesvesne Ops56%" je; on bi hteo da se u umet ničkom delu uživa kao este“ skom objektu po sebi. »

„U mnogim slučajevimš zaključuje aušlor ovog teks „delo, naročito onda kad nij od naiveće vrednosti, nije Vi“ še čista estetski objekt; 000 predstavlia psihološki dokaž 0 piscu i čitaocu, i nema .ra?id“ ma zašto ga čitalac ne bit firao' kao takvo, ukoliko if“ besne zablude koje je Pika! tako sjajno žigosao", (L. NJ)

KNJIŽBVNE NOVINE