Književne novine

Semjuel Tejlor KOULRIDŽ

Prvi deo N A SVADBI zasta morski vuk i suatu trže skut, „Ej, brade ti, i oka tVOg, što prepreči mi put?

Na svadbu svak je pozvam, maj, a ja sam, blizak Yod;

i star i mlad, već stiže sad,

jer to je svečan, god.“

„Naš beše brod...“ tad, poče om, a ruka mu k'o brid,

„Tu ruku s mene skidaj sad! Ne idi mi na, vidl“

Na oko mornar uze njeg' — u Oku blista, sioj.

K'o malo dete sluša, gost što priča moma taj.

:

On seđe tu Wa, neki kam,

i nasta pravi muk:

most željno stade gutat sve što priča morski vuk.

„Tu gde je žal, svetime val fad, isprati maš brod;

za, mama, osta kule vrh

i male crkve vod.

Iz mora simu sunčev žrak uz lađinm, levi} bok, i blesmu, 8a9, pa tada bYGauU u, morski uđe tok.

I tako sjaše svaki dam.

i sve mu, duži luk,..,“

Tad gost k'o lud, udari grud, jer začu trube zvuk.

"To meva kao Yuža 8va

već ulazi u, dvoT;

pred njom sav srećam, ide Sad i maše svadbe hor.

A gost k'o lud sve busa, grud, av dalje sluša taj;

na oku mornar drži njeg' srca oku „blista sjaj,

„Tad stiže sime bure duh

i beše prek i ljut;

on. hitri krilom, šžiwu, brod, na jug mam skremu put.

I Sstište jedro, pogm, kljum, pa tad, uz krik i vetar pun K'o avet sede ma naš čum. ko dušman, me k'o drug,

po moru tom, uz silan, 10%, on posla mas ma jug.

Tad, stiže magla, i s Wijonm, sneg, breg ledenm, krut i prav

% til čas presrete nas

k'o smaragd zelen, 5dav.

I tad kvoz sneg taj leden breg svoj odsjaj Tasu bled;

još niko živ u taj kroj 5iv

me stiže: svud, je leđ.

Led, beše hud, led, beše svud, led, beše tomo, tu;

pa stvayva lom, baš kao grom, k'o urlic} u, smu.

"AV kad, moa, brod, sleti wa, pod. tad, albatros kroz mrak,

k'o da, je mama, svima, brat tad, pozdyavi ga, svaV.

1 poče s mama, jesti on

i leteti u, krug.

U jedan mah, led, pošta prah; mi, krenusmo ma, jug.

Sa južnim, vetrom, albatros naš sledio je trag:

i na naš zop išo u lov

i sletčo ma naš prag.

Sav don iP myak, uz vetar jak, om, Čučo bi uz steg:

kroz maglem, zrak Wwesečev trak sav blisto je Io sneg“.

„Ej, vuče, mek? te štiti bog! Sto tebe muči jad?“ | „Eh, ja iz ovog luka 590g tu, pticu ubih tad!

Drugi deo ) |? MORA simu sunčev zrak uz lađim desni bok, a, magli još (dan beše loš) u morski uđe,tok,

Sa južnim vetrom albatros me sledi broda trag,

nit' na maš zov ide y, lot nit! sleće ma maš prag.

To ja počinih #Y0%hu stvar,

i kukao je svak! 9

”pPi skrati, prek, toj ptici vek što nosi vetar lak; a u, srdžbi toj vek skrati njoj što mosi vetav lakč

KNJIŽBVNE NOVINE

704

U zore cik,co božji lik, sav blesnu, sunčev zrak.

Svak' veče:, Nek!!! ti skrati vek njoj koja nosi mrak”

I dođa tad:, jer to je gad

što nosi maglu, mak“

Uz etar blag, po moru trag brz brodić brazda taj;

još neba svod, ne vide brod, dde stiže u taj kraj.

AU mesta vetra, stade brod, i+ nasta, grobni muk;

i u taj čas, svak" diže glas, bar taj da čuje 29uk.

K'o vreli bakar nebo 59e,

a more kao dlan;

krug sunčevp krvav iznad, naš, pa prži ceo dom. i

Za danom dam, za danom, da, a vetro, mit, tYum:

k'o ukopam, nam Stoji brod k'o posred, slike ču.

A voda 5Vud, a oda 5Uud, al, suša traje vek;

a Voda, 50,0, Madq, Stud, al slatke mi ža, lek.

I poče frumut morsko dno\ O,bože, morem, tad

#0 e! stade gmizat', suve u KYug, baš meki ljigav gad.

A uz brod, sam, vri ode pram i grobni pđli kreš;

plam, igra — zelem, beo plav, k'o veštica Svoj ples.

Na san, mam, dođe da taj duh što pritište nam, grud

dnom, kremu, još odamde gde od, uvek vlada stud.

U suakog od, mas jezik 5uv, nas prži žege žOaT;

ni jednu Teč me možeš Teć, k'o da te.guši gay. |

alter :

|I mrko me je gledo svak:

mlad, mormovr i s mjim, sta; mo, vrat Yi mtvu, pticu, 94aj, tad staviše k'o dar.

"Treći deo

S

i belo gleda svak.

i belo gledo, SVak; kad, na, zapada, opazih, nac mebu meki ak.

U prvi mah, k'o, mali krug iP neki slabi plam,

on beše 509, pa, Dosta tad K'o oblik koji nam.

K'o krug, k'o plam, Ko štvaY što

I skoče kao klis: K'o do, ga, tero, vode algz, om penje, se u 98.

A jezik sav u svakog plav, |} usne ocYme 8Ve;

od, suše memi kao strv!

Ja, počeh, sisat? svoju, kv, pa vikmuh:, jedro, gle!

A jezik sav u, svakog plav; ab čim, mi čuše gla,

baš K'o do, im, se u, taj mah u, Swwe grudi vrati doh —/ K'o da im, stiže 5pd5,

Tad, vikmah: „Gle,gle onaj brod? O, zar vas mije strah?

Bez vetra, plovi sasvim, sam

Ko da je vetar plak!”

Na zapadu se javi YUJj;

i svetlošt oštar kut

sa morem, Spoji; sunčevu krug tad, posta, velik, žut.

Pred, mjeg' iskoči onaj brod i prepreči nam pul.

O, majko božja onaj brod ma, stmce baci sem suvo same pYuge sad, TYešetke je

7 sunčev krug plen!

—, Taj hitri brod (štrese me strah)

Ko da je vilovit! 1 Na suncu jedro trepti 5Ve

Jo paučime mit,

Da U te su pruge skelet gG što seče Sunčev Krug Za

Na brodu, eno žena, gle! u Je VW ona smrt? O, to 3 due: ta smrt i smrti drug! i

Njen osmeh — skrlet, vlasi —1dam, a oči k'o bez dna; š koža kao gube CcYV,

|I svaka duša ode tad —

| Mo izglodana, hid. laz strmog meba breg;

VA GRLA suva. Prođe vek, |

Dug prođe vek, dug rode vek! |

znam! \

o staror

mornaru”

QO, strah, me tebe, oka tvog! Tvoj prst je tavna, kost!

— „Ne boj se mene, misam, ja Sa: ohog sveta gost. a

| od jeze ti se ledi KY9, k'o živa smrt sred, 5nma.

Na, 5kelet-brodu, kocku tad taj por je. bac'o škrt. : „Znaj, mornar snem Sud, moj je

IT tako bejah samcat, sam, plew”, SMK

JD ad a pusto more svud! to viknu Živa sm?rt., i nigde Sveca do, mi bar ' . za trn, olakša grud.

I sunce tgasmu wu taj Čas, | noć mvrkla pruži krak; i i nesta žagoy, skelet-brod tad utonu u. mrak.

A momci moji — svaki lep a mrtav, i ja kriv! a živi Tmogi morski gad,

; , i uz mjeg — i ja Živ. i Svi pratismo tog:broda tok! ha, n ' A meni Kk'o' da tela sok Kad gledam, more, ježim, se: fad, isteče Ko slap! po moru plovi buđ; ı Noć mkla, bi, bez zuežda 590d, kad gledam, m?tvih, ljudi Wmiž, Bled: kormilar naš vodi brod. tad svaki biva tuđ. Tad kanu Yose kap; a jelem=mesec skoči mlad i uz njeg sjajna zvezda tad i Stade mu uz Sap. -

Da pomolim, se, želeh, tad;

al uzalud, mi trud:

čuh sumo zloban šapat suvoj, i Pusta osta grud.

Pri toj svetlosti momčad (a lik iy — bola splet)

na. Teme svrmu pogled SsWVoj sav leden, krut i klet.

SVO, |

? U oku bije vreli ža?, ja zastah sasvim, mom; i mebo, more, kao zid a, 1,yorni mi bade uvid; loraj meme leži silni leš

I tad od veda dvesta njih, što prekri goli trem,

me izustio' ni dlas, na lađe Tub K'o težak stub

We HI ode 1608 Iz mrtvih, teče. leden, 2n0oj,

ab ne Širi se smrad; 'a Svakog leša pogled, klet

i kadose Sbvakaeki još gledao me tad.

kraj mene hitro sumu baš

jeo *noje Sirele Wet“ Od kletpe-dečje beži čak

|. duh, nebeski, Svet,

|'al' mnogo teže bada još

| had leš te gleda, klet! ti si On gledao me dam i moć, duh!|-alč ja me mogoh mret'.

Četvrti deo

U: MORSKI VUCE, ”

Tvoj zglob je oštar brid!

Uz to si visok, mršav, mrk „A putnik=mesec behje se

| | |

| KO VRIILI BAKAR NEBO SVE, A MORI: KAO TM.AN... |

| | | |

Ks ON za

i tiho zapojaše 8Vi ite k'o meki skladan hor. ~

Poema Semjuela Tejlora Koulridža „Pesma o starom mornaru“, pisana je tokom 1797. i 1798. godine. Ovo

Prevela remek-delo engleskog romantizma Ranka sada se prvi put u celini pojavljuje KUIĆ :

u srpskohrvatskom prevodu.

bez šuma, tiho, plovi on

c Cas k'o da s neba bruji plah i zvezda pokraj njeg;

pun sreće ševim, Doj; čas kao celo jato, čak; pa puni more i,sav žrak tih ljupkih mota Toj.

uz podsmeh gleda morski kal k'o april kasni mraz;

u semci broda vlada mir,

ab tu gde začavam, je vir , tih, gori crvem, mlaz.

Čas: kao ceo čas kao frule zvuk; čas anđeoski jedan glas što pleni neba luk.

orkesta?,

Kraj samog broda videh tad od, morskih, zmija splet:

trag: beo prekri ponor mk,

na uvodi stvori blistav 29YKk

k'o pahuljica smet.

Tad presta. Jedyo šumi još k'o kad Kroz lismat žbun sav skriven, bruji u •* e tok , ŽŽ yLic O: “ju Tih, morskih zmija gledah skut Og KOREA poče Let BOM i dionih boja čar, — tih mapev, šlasli bun, plav, zelem, crm, k'o bayšum, mek, ' taj splet što izvio še tek I K'o po ulju piovi brod k'o čistog zlata ža?. (već odmak'o je dam)

baš K'o da neko vodi mas, O. srećne zmije! iikad, još al taj nam mije znan. me videh takav plam; od radosti pohitah tad da, blagoslov im, dam; i s neba milost dođe mi da blagoslov im, dam.

To beše duh iz mora gde Sve biva leda nleh:

za mašom ladđdom kremu on i posta vodič mjem.

U podne prosta jedra DOjJ:.

I molitve izustih, Teč, brod stade u laj tren.

i vrat mi posta lak: w more pade ptičji trup k'o pun olova džak.

K' da' je sunce jaybol dug kroz naš probilo bod

i zabilo w morsko dno: pa otima se brod

da krene samo malo ba; pa otima se brod,

Tad izvi se K'o besan at

| što želi nekog strest:;

u glavu jurmu Sva mi Krv, |i ja izgubih svest.

Peti deo O SAN je tako divma stvar 2a polutav i pol! I mebo blagoslovi dam, Da ma me. posla lagan san da olakša mi bol, A dokle nesvest potraja? E, ko bi to da zna? Tek kroz mju ja najednom čuh (ib bolje: razazna mi duh) u zraku glasa dva.

Na. brodu prazan, svaki sud; | da P pum će ikad, bit? Ja “usnih, Yosu, trgoh Se,

i kiša poče lit.

I prvi Teče: „Hrista mi, je P to taj momar prek,

4 usne vlažne, gylo-led, to morski vuk što ima, Tak 0 || Xi kar šyad; · pa btlici skrati uvek?, SS dt SW 8dbuU pio, ali, još i

Duh što ı ledu živi sam baš plicu WDOLli tu,

a oma Onog Uka zlog,

i taj vuk ubi mjuw.

iq pijdh' kao lud.

Tad htedoh prst da pomerim, ab svaki zglob mi kYut; sav bejah, lagom, ko da sam ma večni krYvenwo but.

Na to će onaj drugi glas | k'o medna Yosa mek:

„I još će da se kaje om, a kajanje je lek“

Do mene stiže vetra huk, PP vetar beše skrit; jedra cepa mjegov žvuk k'o da sw krYhka mit,

a a Šesti deo Vrh katarke ožibe zrak! | I sto i jedan, blesnu, plam;

čas plamti brz, čas tinja tih!

4 oko plamičaka 8%9ih, od zvezda igra pram.

Prvi glas:

RECI, Yeci, meni sad ? (toj glas mi dušu gladi) od čega byod je tako brz i šta to more: YTadi?

I sbe se bliže čuje jek, i jedra šušte kao šaš; i | a kišu sipa oblak prek

uz Yub mesečevp baš;

Drugi glas: „Pa voda nema vetar 8UOj, | pod, mesecom, je Yob; svoj pogled wu njeg upire krut kao ledem grob.

“> Yub Tmesečevp stojeć još, crn Duče oblak gust;

ma, nebu mumja stvoyi jaz K'o kad iz krša šikme mlaz

i sruči potok Dpust, Nju wodi svud mjegova ćud;

on čas je blag, čas prek; gle kako sad nju gleda mlad, i pogled mu je mek”

Brod, kremu mada vetar blah još ne stiže do mas\

Na mesečini začuh tad · svih, mutvih. ljudi glas. Prvi glas:

„AP zašto tako brz je brod,

I podiže se svaki trup, a vetra ni za trn?

i zasta slep i menu; a kako leš se diže sam, —

ni u snu Teć' Me Smem. Drugi

glas: Pred njim, se vazduh. zbije sav,

Ni trunke etra; pilot vešt pa s leda gurne čun.

na Kkrmi poče Yad;

i uze uže Svaki leš

gde lirebalo je tad;

svi dižu Yuke baš k'o stvar: to beše jeziv sklad.

Hajd sad, K'o kliš, u V9iš, u Uiš, jer već se bliži dam:

brod biće spor kad omaj stvor .%moj čudni Ssvrši sam

A moga bYata mrtvi sin | do mene beše, vaj:

+ mem je sa mom, vuk'o on od jedra isti kvaj“.

I frgnmem se; brod plovi sam u, tihoj moći 1oj:

na muesečini stojim sam

i motvih gledam, stroj.

„O, morski vuče, baš me strah!" | — „ER, me plaši se. ti.P IO i To ne bi jadmih, duša ? što vratiše se u suvoj već sveti dusi Si: i

o Ju

S i Li

i'

jer u cik žore presta rad: (7 oraj jedra, beše Zbor;

a

Pi

Mi se Slmesoh Sav, svodj,

Do sunca kremu, lad u pun milja svaki tom, |_ | nq OWa, siđe ma maš brod

Žž PŠ čas tih, čas kao 200m. i vak na 10, stranu

j|9