Književne novine

:- May „474 BP? DWCI MI (U8i a i.e MK Ja Boa |

DANA

Nastavak s» 1, strane

rečnikom sve nastavnike jecdnc Kaicdre (osim jednog) ,i io sa njenim šefom i ujedno predsednikom Akademije nauka (čovekom koji je celog Života svoja mišljenja javno, pismeno izlagao) za ništa manje nego širenjć Šovinističkih ideja — na Što se SVĆ OVO svodi — postupak ic koji ne odgovara našem društvu.

· Onima koji su se u polemici stavili na stranu »Borbinog« komentara ireba, međutim, priznati jedan ozbiljan argument koji ima posrednc veze sa spornim pitanjem: to je potreba da se za ovu, a ı mnoge druge oblasti, pojave i nove Knjige, građene na novim, u međuvremenu otkrivenim činjenicama i savremenim naučnim metodama i shvatanjima,

B. FARSA — KAKO JE IZVODI . JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

OD ONOG ČASA kada je Eli Finci odbio da igra po žici čije krajeve zatežu njemu pa i teatru nenaklonjeni ljudi — u Jugoslovenskom dramskom pozorištu počele su pripreme ma movu farsu.

Po običaju, licitiranje prethodi samom konkursu. Ističu se poznata i neznana imena, titule, funkcije, prošlost i pozicije, degustiraju nesrećnici i stva ra atmosfera koja obično prati izuzetne i sudbonosne događaje. Pri svemu, tome nije teško čak i neupućenom zapaziti da je u celoj ovoj gužvi najmanje važno samo pozorište! Zato nije ni čudo što ni ljudi iz kuće, ako je suditi po trenutnom stanju na ovoj Improvizovanoj berzi, ne priželikuju ma tom odgovornom mestu čoveka koji zaista zna šta je teatar, kako ga treba voditi danas iu kojem pravcu usmeravati ako želimo da ponovo zadobije svoju nekadašnju slavu i ugled.

Jer, pogrešna repertoarska politika, a posebno kadrovska, stvorili su od ovog ansambla jednu čudnu tvorevinu u kojoi svaki član pretenduje da je najbolji ne samo u svojoj kući nego i u celom našem pozorišnom svetu. Biti član Jugosiovenskog dramskog pozorišta nekada je možda bilo čast — ali danas io. ne znači mnogo! Pogotovo što i u drugim ansamblima ima i daleko darovitijih umetnika i što su Umetničke perspektive možda čak i svetlije.

Ali, ko da rukovodi iečatrom u kome svi veruju da igraju vodeću ulogu u istoriji? Iz Fincijevog slučaja niko niie izvukao nikakvu pouku, ai kako bi kada se traži nova žrtva? Zato unapred treba sažaljevati „ili, možda prezir rati, svakog ko se kandiduje a nema snage ni volie da razbije tim uglednim građanima iluziiu o nepogprešivosti, da raskine okove konvencionalnosti i da se smelo okrene ka vremenu koje do lazi!

„P. V. ZANIMLJIV PODUHVAT BEOGRADSKE »REVIJE«

U TRENUTKU kada se maltenc celokupna kreditna politika menja česio na uštrb zamašnijih izdavačkih poduhvata, pojava novih izdavača i edicija predstavlja, bez sumnjč, događaj čiji se znača| ne iscrpljuje u primeru. Šta više, čini se da je taj primer pred-

znak novih vremena, bar što sec liče izdavačke delatnosti. Kada sc ima u

vidu činjenica da jc BOLIOVO CČO izdavački sektor pokrivalo takoreći mnekoliko velikih preduzeća, u Čilim izdavačkim planovima nije uvek bilo dovoljno mesta za mladc književnc naraštaje -— onda je više nego Sigurno da će napori i nastojania lih novih malih izdavača biti podržani od onih prema kojima su 5seč otvorili.

A otvorili su se mladima i mjihovim književnim principima. Istina, 'koliko u ovim zanimliivim izdavačkim pokušajima ima razlikc toliko, i mmoso više, ima i lepote otkrivanja bez koje književnost, i kad je puna skcp: se i beznađa. ne bi bila ono što jeste: lepa umetnost! U!

Širom zemlje najčešće oko pojedimih kmjiževnih časopisa i listova ovga· mizuju se mali izdavači čije se sustvo, iz godine u godimu, namece kao nezaobilazni datum kulture,, DOvoljno le samo ukazati ma opirimer kruševačke »Bagdale« koja već nekoliko godina, izdaiući takozvane nekomercijalne knjige, vrši značajnu Kul turu i književnu delatnost. |

Na sličnu: ideju došla je i redakcija »Revije« tog širom sveta pozna: tog i čitanop iupgoslovenskoP ilustrovanop časopisa, Zahvaljujući preduzimliivoj akciji glavnog. urednika Nebojše Tomaševića, »Revija« ic neday' no raspisala konkurs za kratku priču a sada evo pokreće i ediciju savreme. ne poezije »Slovo liubve« za koju odmah možemo reći da predstavlja kulturni presedam li OVOm književnom 1 izdavačkom trenutku. Š

Kad se zna kakav golicavi šund izdaju i štampaju mnogi ilustrovani li-

Nastavak na 12. strani

Ž,

aas Sie

ar RO OULJXJ0>

Je e/e

i 4 dRAd:i |___Stampa Mekaxızıs are | problemi ovde definišem svoje mišljenje o ljudima te vrste

koji mogu da nalaz» zadovoljstvo u onome što se na sudu čuje. Duboko sam uveren, međutim, da

NACIJU NAJVIŠE UZBUĐUJE ono o čemu štampa najviše piše, iako je ponekad i obrnut slučaj. Ovakav ciničan zaključak mogao bi da se brani ' onim što se događalo poslednjih nedelja prošle godine. Osim pitanja o kojima štampa, informiše javnost po prirodi svoje funkcije svakodnevno (vesti iz zemlje i sveta iz svih oblasti ljudske delatnosti, za koje se pretpostavlja da su od znsčaja za nas, i komentari događaja i pojava), nekoliko tema je dobilo više prostora na stranicama (svih, većeg broja ili samo pojedinih) listova, Sasvim je prirodno što je, recimo, velika anketa »Politike« o stambenom naselju »Braća Jerković« dobila, toliko mesta, nekoliko dana uzastopno, n3x stranicama ovog lista. Veliki broj ljudi koji stanuju u ovom naselju vitalno jc zaintcresovan za pitanja oko kojih se anketa kretala, ali osim njih i stotine hiljada drugih naših građana bivali su ili će biti u situaciji da trpe zbog nesavesne gradnje, koja na žalost kod nas nije izuzetak. Tu je jedan list ne samo pogodio temu koja izaziva najšire interesovanje, nego i priliku da se aktivno založi u drugoj bitnoj funkciji štampe: zastupanju me samo intereosvanja, nego i interesa svojih čitalaca i javnosii uopšte. 'Kad bi se štampi davale prelazne zastavice za ovakvu delatnost, onda bi ovo bio tipičan primer zasluženc takve nagrade. Vrlo mnogo se pisalo povodom jednog zaista vevolucionarnog događaja u istoriji medicinske nauke, a i o samom tom događaju: sudbinu prvog čoveka sa presađenim tuđim. srcem pratili su svi naši listovi veoma brižljivo, prateći to i raznim komentarima i objašnjenjima. Neki od tih napisa su naginjali više korišćenju senzacije kao takve nego potrebi da se široki, ogromni krug neupućčenih upozna sa značajem ali i teškoćama (pa i osraničenim mogućnostima) ovakvog poduhvata. Bilo je, ipak, mnogo više trezvenih i stručnih tekstova, osobito tekstova poznatih maših i drugih lekaranaučnika. Nešto drugačije stoji stvar sa drugim jednim slučajem, koji se, na žalost, nije srećno završio — sa operacijom na srcu našeg malog sunarcdnika Miše Jovanovića, koji je toj opraciji podlegao.. Štampa je, naime, dozvolila da u vezi sa nicgovim slaniem u Ameciku — Što, le bilo kao ak-

cija nesumnjivo plemenito — izbije na površinu želja za reklamom onih koji su taj but Finansirali. Sve su ovo slučajevi gde je reč o istinskom zanimanju javnosti za pojedina pitanja. Da li je moguće da se isto toliko naših građana zaista inicresovalo i za neka druga: za famozno suđenje Točilovcu i drugima, i za razbojništvo u Novom 'Beogradu? Sasvim je sigurno — i dobro poznato — da svuda u svetu, pa i kod nas, postoji tip ljudi koji idu t. sud umesto ı pozorište; ne žeilm da

abolokakad

VINJETE )ZRADIO MILIĆ STANKOVIĆ

su takvi ljudi jedna ogromna manjima, jedan beznačajan delić svoje sredine, i da ljudi normalnog. života i psihe, osim opšteg interesovanja za ishod jednog suđenja za ubistvo, ne mogu da nađu zadovoljstvo i nasladu, ili makar dublje interesovanje, za detalje takvog jednog slučaja i sve detalje sa takvog suđenja. Kod nas je, zbog, po mom mišljenju, više nego usmene odluke suda da suđenje bude većim delom tajno, jedan deo štampe digao prašinu kada je reč o slobodi jnformisanja. Negde sam pročitao mišljenje jednog vrlo poznatop svetskog stručnjaka, argumentovano podacima iz njegovih istraživanja, prema kome čak ni najstrasniji, najokoreliji ljubitelji kriminalnog romana i priče ne žele nipošto da se suoče sa zločinom koji je realnost, a ne fikcija.

Dužan sam da verujem, i zaista verujem, u najbolje namere svojih kolega koji imaju drugačiji stav. Zato im pripisujem samo zabludu i ne želim da imputiram ništa gore od toga: pravo na zabludu je deo bitnih ljudskih prava i sloboda. Mogu. sopstveni stav da obrazložim samo ovako:

svako društvo mora imati svoje etičke standarde, meke moralne postulate. Sve što ih podriva može

biti samo štetno po to društvo. Ne smatram bur-

žoaskim uverenje da niko nema pravo da javno čeprka po tuđoj ličnoj nesreći (za razliku od društvene, socijalne ili ekonomske), a ubeđen sam da iznošenje detalja o zločinu ne može da. podupre zdrave instinkte ljudi, već samo da ih nagriza.

Još jedan slučaj, dosta neslavan, bio je u centru pažnje javnosti, pa i štampe: razboiništvo u Novom Deogradu. Neslavno je već 1o Što ni do danas razbojnici nisu uhvaćeni, ali se tu ne može ništa: ima krivičnih dela čiji počinioci se nikad ne pronađu. Još je manje slavno ono što se dešavalo oko iog slučaja. Kad je novinar jednog lista, po svoj prilici brzopleto i neodgovorno, doneo vest o tome da se na osnovu nekih nađenih amblema u taksiju kojim je razbojništvo izvršeno ono može dovesti u vezu sa neprijateljskom emigracijom, Sekretarijat za unutrašnje poslove Beograda nije se zadovoljio time da to demantuje, već je, javno i zvanično, doveo u pitanje dobronamernost OVOE novinara. To je samo Žalostan primer stanja duhova kod nas i spremnosti da se ljudima prišije, bez mnogo razmišljanja i odgovornosti, društvena i politička etiketa koja se svodi na javnu osudu i može biti po čoveka od najtežih moralnih i drugih posledica. Na kraju sc ispostavilo nešto još čudnije: da je čovek koji je javno osumnjičen da

. je jedan od razbojnika, i kojeg je štampa na 1O spremno počela da tako i tretira, u vreme o kome je reč bio na izdržavanju kazne za neki prekršaj, što je, ako je sve fo tačno, verovatno naibolji mogući alibi koji neko uopšte može imati. U krug mojih privatnih simpatija ne spadaju ljudi koji često dolaze u sukob sa zakonom i redom, ali bih ipak voleo da čovek o kome je reč tuži sudu za klevetu one koji su ga proglasili razbojnikom pred, bukvalno, milionima ljudi.

Sve ovo samo potvrđuje onnj zakijučak sa početka: ima stvari koje najviše uzbuđuju naciju, pa o njima zato nekog trenutka štampa najviše piše, ali ima i takvih koji naciju počnu da uzbuđuju tek onda kad heko proceni, a to može biti i sasvim pogrešna procena, da o njima treba najviše pisati.

*

NA JEDNOM DRUGOM planu, ne mogu a da nc dodam nekoliko redova o jednom pitanju koje mislim da je izuzetno uzbudilo, tačnije revoltiralo, valjda sve once koji su za podatak saznali. To je deoba »viškova«, ili kako se već to naziva, u nekim bankama ncposredno posle donošenja, a pred samo stupanje na snagu, propisa po kojima se u

ovoj godini dohodak u ovim i još nekim organiza-

cijama meće moći dalje da povećava (o samoj meri mislim što i mnogi drugi: da u načelu nije dobra i da ne bi valjalo da bude presedan, ali da je očigledno bila neophodna čim je morala biti doneta, a to je potvrdila najbolje baš podela viškova). Mene zanima sledeće, Oni koji su viškove delili znali su sasvim dobro zašto je propis donet,

' kao i stav javnosti koji ne datira od juče. Naravnoc, oni su bili vlasni, pravno, da ovakvu odluku donesu. Da li i moralno? Osim toga, pošto je evidentno da SKJ stoji iza novih propisa, da li će neko od direktora i članova organa samoupravljanja u tim organizacijama podneti neke konsekvence za kršenje elementarne discipline i prinćipa koji je usvojen? Ili će se pokazali da ima komunista i postupaka kod kojih se takva disciplina ne smatra obaveznom?

· Mnogo ljudi

(hala ivftd

U u HTVUK{MFMHRAJIJ L samččiji Ljubiša MANOJLOVIĆ ojogıı U U U o III

Slovce komunistima

ČUO SAM da u poslednje vreme takozvana verska štampa postaje sve Veca zanimacija. kupuje i čita pobožne novine, gde se govori sve u stilu slavnog Jovana Zlatoustog i još slavnijeg Isusa Hrista. Dođe mi da i ja pokušam na taj kalup. Možda ovako: : o

Mi uvek, o komumisti, moramo voditi računa o meprijateljima, jer mi, kao svaka partija preokrcta, imamo mnogo neprijatelja. Đavoli svih boja snuju kako. da se vrate u SVOje svelove. Oni nisu „lupi, ı znaju da taj put vodi preko nas mutvih. A mi da li smo pametni, ili su nam svrake mozak popile? Znamo li da temelje našeg sveta mogu odbraniti samo čete vrlo živih komunista? . \

Braneći crvenu zemlju svoju 1 iznad nje nebo crvemo svoje, jednog neprijatelja, drugarice i drugovi, morali bismo pobediti pre svih drugih. Kazaću vam odmah koji Je taj da ga nekako poznate, jer mjega poznati nije baš tako lako. On se ne krsti tuđim krstom nego se krsti našim. On nije lažov koji je rešio to da bude mego nas laže verujući sam, često vrlo duboko, u ono što govori. Nije to ni čudo kad se pouzdano zna, videli su ljudi, da je njegova nesebičnost teško kamenje u naše temelje vukla i dosta sagradila, delujući mukotrpno i sporo. Ali njegova narasla sebičnost to posle razara brzo. On i dalje vuče, iz etnih žila, ali ne više za naše temelje, on sebi vuče.

Takav je taj neprijatelj, nije. drukčiji, a srećemo ga svuda, i gde sanjali nismo, jer om je kraj nas, sasvim blizu, čak još bliže, on je u nama samima, o komunisti. ;

Stvar je vere istinite da taj neprijatelj mora biti prvi pobeđen. Ako bitku protiv tog meprijatelja ne dobijemo, protiv sviju drugih neprijatelja ćemo izgubiti. Izgubiti, rekao sam. Možemo još goreti u paklu ognjenom, čujte, o komunisti, šta vam kažem.

A čujte i ovo što ću sada reći.

Ne može se služiti komunizmu i mamonu.

Ko raskoš kapitalističkih gazda i feudalnih gospodara pogleda sa željom, već je učinio preljubu u srcu komunističkom svome.

Ako tvoje desno oko sablažnjava, iskopa.i ga, baci od sebe. Gledaj samo na levo oko.

Neće svaki koji govori »Ja sam komunist, ja sam komunist« ući u komunizam.

Zamerićete mi možda što govorim samo o zlim delima rđavih komunista. Ja znam da ima i dobrih, reći ću vam i koji su. To su najpre oni koji ove moje redove čitaju.

Aždaje, škorpije i zmije boje se dobrog komuniste; sa rđavim one se druže.

Blago dobrim komunistima, oni će komunizam videti.

Komunisita muž neka ne naseda neobuzdanoj zlobi svoje zle žene, 531954

žena komunist neka ne krije lopovjuke.gramzivog muža... „. -- bh

Dete komunist da bude bolje od otaca svojih, da se vere komunističke drži čvršće, da kao hrast stoji. Tada će imati snagu da lavovc i ftigrove ukrotiti može. Imaće moć da čini stvari natčovečanske, čak i da vaskrsava mitve ljude (i ideje).

Ne podržavajte onc, zavolite ovVe.

Zidajte kuću na kamenu. Da se o njoj može reći: I udari dažd i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše na kuću, i ona ne pade jer beše utvrđena na kamenu. ,

. Idući stopama dobrih, o drugarice i drugovi komunisti, da se ubrojimo u prave sledbenike Marksa i Lenjina, i da u njihovom crvenom znaku pobedimo, neka im je slava i hvala na vek veka, amin!

Dodatak

Isus je rekao: . . — Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, niti sabiraju u Žitnice, pa otac vaš nebeski ih hrani.

Ja vam kažem:

„Sejte, žanjite, sabirajte u žitnice! Ne gledajte u oblake nego okrenite oči zemlji! A to što je Isus rekao o ocu nebeskom uzmite u obzir da je rečeno pre dve hiljade godina, dok se otac nebeski još nije bio istrošio, pa nije ni mislio na moderniji način privređivavja., Ove Isusove reči, dakle, mogle bi naneti samo štete daljim tokovima naše privredne reforme.

Iz Novog zaveta

Blago siromašnima diplomom, njihovo carstvo!

Primliene Kkmjinge ĐORĐE SP, RADOJICIĆ. »KNJIZEVNA ZHIVANJA | STVA-

RANJA KOD SRBA U SREDNJEM VEKU |I U TURSKO DOBA«, »Matica srpska«, Novi Sad 1967. Str. 384,

ae

ANDRE SUBIRAN: »DNEVNIK ŽENE U BIJELOM«, ı »Zora«, Zapreb 1967, Preveli Kata i Ivo Uršić, Str. 212 2

"„. ... 4

TONČI PETRASOV MAROVIC: »PUTANJE«, »Matica hrvatska«, Split, Str, 56.

IVAN KORDIĆ: »RIKA NA RAZŽBOJISTU SUNCA, »Voselin Masleša« Sarajevo 1967. Str. 52,

IBRAHIM KAJAN: »ARABIJA LJUBAVMI, Veselin Masleša«, Sarajevo 1967. Str. 32.

TOMISLAV ŠJPOVAC: »KOVNICA MAGNETA««, „Veselin

Masleša«, Sarajevo 1967. Str. 44

MILOVAN M. OBRADOVIĆ: »KUĆA TISINE«, »Veselni sleša«, Sarajevo 1967. Str. 42,

Ma

VLADIMIR NASTIĆ: »ZVEZDA U SENCJ«, »VeseWn Ma-

sleša«, Sarajevo 1967. Str. 36. | . •

BRANKO MAKSIMOVIĆ: »EMILIJAN JOSIMOVIĆ bPRUVi

SRPSKI URBANIST#«, Institut za arhitekturu i i S : st ra uru i Wurbaniz: Srbije 1967. Str. &0. ČE

KNJIŽEVNE NOVINE