Književne novine

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИБ

СНОВИМА ЈЕ ЈУНГ посветио можда највећи део своје оригиналне истраживачке делатности. Као за Фројда, и за Јунга су снови „кра Љљевски пут у несвесно", а њихов језик је и за њега: архаичан, симболичан, прелогичан. Основна функција снова ипак, није за Јунга, као за Фројда, само откривање света наших скривених и потиснутих жеља, већ у првом реду покушај нашег несвесног да понова успостави психичку равнотежу и то помоћу онироидног материјала сна, који на супилан начин реконструише тоталитет психе. Овај рад сна, Јунг је назвао комплементарном или компензаторном функцијом сна, покушавајући да га докаже на бројним кон кретним сновима како здравих, тако и бодесних људи, Многобројне кризе којима смо У току живота изложени и које имају дугу несвесну предисторију, опажене су давно пре свести од нашег несвесног, које нам онда покушава да помогне у разрешавању ових криза и то баш посредством снова. Ово се нарочито односи на снове који се понављају. Где се налазе корени сна2 Делимично су они у свесним садржајима, у свему ономе што се видело, чуло, о чему се мисли40 претходног или претходних дана. Дру-

гим својим делом њихов корен је у несвесном и могу бити проузроковани или на подстиџај свесних садржаја, или мо-

гу бити продукти спонтаних несвесних збивања. Ови последњи, за које се не може утврдити никаква веза са свешћу, могу да потичу из различитих извора. Тако они могу бити чисто соматског порекла, изазвани физичким збивањима у околини или сопственом организму, могу међутим Да буду догаБаји прошлог, али понекад и будућег збивања. Најзад садржаји снова могу бити и садр жаји колективно несвесног.

Анализа снова крајње је деликатан ни тежак задатак. Не постоје пре свега никакве формуле, исфабрикована правила и шеме, стандардни симболи, којих би се интерпретатор снова могао да држи. Сваки сан је нешто посебно и специфично што припада само оној индивидун која га сања. Само добро познавање ове индивидуе и њених унутрашњих проблема, може аналитичару да пружи прави кључ за отварање браве снова. Један исти сан на пример, кога сања неки млад човек или човек у старијим годинама, не може ни како да значи једно исто, Није свеједно ни коме конституционалном типу припадају интерпретатор снова и онај коме се интерпретира. Сваки садржај сна увек је вишезначан. Релативну сигурност у тумачењу сноВа осигурава тек читава серија снова, а не само један сан, јер наредни сан може да исправи заблуду у тумачењу претходног. Јунг

је био први истраживач који се посветио анализи серије снова.

Док се Фројд чврсто придржавао закона каузалитета у тумачењу снова, Јунг је сматрао, не негирајући »сацзае« снова, да је овакво тумачење преуско, па је овом закону додао појам и методику кондиционализма (овај појам Јунг је преузео од физиолога и философа Макса Ферворна који је живео од 1863—1921). По овој методици, битна је садатшња, општа ситуација, са њеним садашњим условима. Према томе исти проблем, исти узрок, имају, према општој тренутној ситуацији, различито значење. Кондиционализам џ ствари представља проширену форму каузалитета, омогућавајући многоструком материјалу живога света да буде верније протумачен и боље прилагођен.

Још у једној битној ствари у тумачењу снова, Јунг се разилази од Фројда. Фројд је примењивао методу „слободних асоцијација" код пацијента који прича своје снове, придржавајући се принципа »тедисно 1п ргјтат Пешгат«. Јунг напротив, служи се методом „амплификације". Пошто он не верује

"да ће метода „слободних асоцијација" дове-

сти управо до оног комплекса који је за дотичан сан битан, он радије шири и обогаћује садржај „снова, служећи се сличним, могућним, аналогним сликама. При томе се не устручава да ове слике узме из света бајки, митова, прича и слично. Он сматра да ће тек преко ових аналогија асоцијације пацијента узети тачан правац.

Овде се међутим, сусрећемо са нечим сасвим новим и морамо одмах рећи, врло смелим у Јунговом раду са сновима здравих и болесних. Све до Јунга, а многи аналитичари су тако наставили да раде и после Јунга, оно битно у интерпретацији снова остављено је самом сневачу да протумачи. Свако мешање са стране сматрало се погрешним због неизбежног сугестивног дејства. Јунг се меЂутим не боји овог сугестивног дејства интерпретатора. По његовом мишљењу _ страх терапеута од сугестивног дејства потиче од недовољног познавања природе несвесног жи вота. Отуд су могућности и опасности прејудипирања прецењене. Овакво гледиште је типично Јунгово и произлази из његовог схватања несвесног као аутономног и добрим де лом независног комплекса. „Свесно се може дресирати као папагај, али не и несвесно". Чак и ако пацијент и лекар греше у интерпретацији снова, ова заблуда ће се врло брзо показати у току њиховог даљег заједничког рада и то анализом серије нових снова који ће кориговати грешку.

Док Фројд, својом редуктивном методом стално поставља питање: зашто, одакле, из

НЕИМАРСТВО И ПРОРОЧАНСТВО

ПЕБА РИСТИЋ

1. Пророчанство

ЈЕЗЕКИЉ од главе 40. говори о Новом Јерусалиму. Од главе 47. описује га сасвим детаљно у 12 пасуса који су предмет пашег проучавања, на основу којег смо саставили један, по нашој претпоставци, реалан пројекат. У главним цртама и неким детаљима који га недвосмислено одређују пророчанство овог урбанисте-видовњака у потпуности се слаже са нашим пројектом. У свих ових 12 пасуса нисмо били принуђени да изоставимо ни једно слово које би нам сметало.

За опе који сумњају ево једне претпоставке, нека Језекиљ и није имао визију, нек се једноставно, неким чудом нашао у будућем времену остварења овог пројекта, а затим се вратио у своје време. С обзиром ма ондашњи досег појмова, схватања и интересовања тога времена, он не би могао боље и јасније у постојећем стилу и на истом простору да ово опише. ;

Пред Језекиља, о истој теми говоре и Захарије (глава 14/8) и Јоило (2/3) и допуњују та у ономе што је овај изоставио. У Новом завету Јован Богослов (гл. 22/1, 2) потврђује и оживљава ова пророчанства.

2. Пројектни задатак

ЈЕДНИМ свеобухватним, конструктивним медпораннионо-грађевинским урбанистичким про јектом, изградити и побољшати у толикој ме ри природне и физичке услове у' Палестини и Јордану, чија би изградња могла толико да заокупи и Арапе и Јевреје у конструктивном раду, да би се затупила оштрица сукоба, јер би се овим решењем створило довољно животног простора и за једне и за друге.

Радни паслов идеје за овај пројекат је: Оживљавање Мртвог мора

3. Постојеће стање

НА ПРАГУ цивилизација Мртво море било је још живо, а земљиште око њега плодно, што

1Ф

доказују остаци земљорадничких култура. У живо море утицале су бујне реке и из њега су истицали двама каналима који су утицали у Средоземно односно Шрвено море. У пери-

оду када су падавине престале, престала је ерозија у каналима одводницима, а пошто се терен, због суше, у међувремену ·претворио

лииц У

;

ЕЊЕ

чега, Јунг, У своме тумачењу снова, стално

пита: чему. Сан мора, по Јунгу, да има неку

сврху и она је најчешће у указивању на не-

" ку чињеницу које сневач није свестан, јер неће да је буде свестан. Из оваквог става и произлази ПРОСПЕКТИВНА функција снова код Јунга. Пошто је једном усвојио принцип одржања енергије, по коме се ништа у психичком животу не може изгубити, већ све постојава у сталном проџгсу размене енергије, Јунг прави даљи скок и закључује да су сви елементи свесног и нарочито несвесног живота, које носи ова унутрашња енергија, у сталној тежњи да образују одређЂену и смислену целину. „Несвесно је стално делатно и ствара комбинације свога материјала који служе одређивању будућности. Оно продукује сублиминалне, проспективне комбинације, као што то чини и наше свесно; само што оно својом финоћом и далекосежношћу далеко надмашује свесне комбина ције". '

Смисао сна добија се најпре, субјективном амплификацијом, тј. питањима — упућеним сневачу што за њега лично сваки елемент сна значи, а затим, објективном амплификацијом, тј. обогаћивањем појединих елемената сна општим, симболичним 'материјалом — из бајки, митова и слично, материјалом – који има архетипску вредност, дакле свима људима заједничку и блиску. КИ

Слично овом двоструком значењу смисла спа, Јунг разликује и две форме тумачења сна. Тумачење на субјективном ступњу интерпретира фигуре сна и догађаја сна симболично, као копије унутрашњих психичких фактора онога који сања. Сан указује дакле, на унутрашње стање сневача. Тумачење на објективном ступњу треба да значи да су

" фигуре сна схваћене, не симболично, већ кон кретно. . Оно онда указује на став сневача према спољашњем стању догађаја.

Ако на пример, неко сања оца у ружном светлу, као егоистичног, свирепог и неувиђавног, онда то на субјективном ступњу може да значи да душа самог сневача крије у себи слична својства, док на објективном може да представља оца у његовом стварном, али од сневача до тада непрепознатом или потиснутом руху. Какво ће тумачење да пружи сам сневач и његов интерпретатор, зависи од тренутне, опште ситуације у којој се налази онај који сања.

Већ смо рекли да се осим појављивања „оних садржаја у сновима који припадају индивидуално несвесном, повремено, иако ретко, појављују. по Јунгу, архетипови у сновима. Ово се дешава најчешће ствараоцима већег интензитета, ментално болесном свету и здравим појединцима у изузетним моментима живота. Њихово постојање запазио је још Фројд, називајући их „архаичним резидуама", не поклањајући им већи значај.

Симболима, не само у сновима, већ и уопште, Јунг се бавио врло много у току живота и сматрао их врло значајним, како за индивидуални, тако и за општи развој човечанства. Шта је за Југа симболг Симболом он назива најпре израз, неко име или неку слику, који мада су нам блиски у свакодневном животу, поседују при свему томе и противречности које се придружују њи ховом конвенционалном и очевидном значењу. Симбол подразумева нешто што је не-

у пустињски, у терен преко којег су дували ветрови; ови канали су се засули пустињским песком. Пошто прилив воде у море није више био довољан, а веза са отвореним морима је била: блокирана, море је постало Мртво море, са јако повећаним салинитетом у сразмери са јако смањеном величином. На овај начин сусрећемо данас на овом терену сурове и ограничене услове за живот.

4. Хипотеза за идејно постављање пројекта оживљавања Мртвог мора

ИДЕЈА ЈЕ да се само подстакне природа да поврати своју равнотежу, која је поремећена недостатком воде, и да се искористи силна снергије која је акумулисана у депресији дубокој 394 метра. Наиме, кроз Језреелску и Арапску долину прокопали би се само уски канали кроз пешчани нанос, од Средоземног мора п Акабског,залива. до. почетка депресије. Контролисана ерозија, потпомогнута мањим минирањима у продору воде отвореног мора у понор дубок 394 метра, одронила би само широке канале у бившим природним коритима. На тај начин обезбедио би се сталан прилив воде у сада велико „Живо" море, а слатке воде би се ослободиле за дратоцено наводњавање.

5. Већ постојећи пратећи плановии пројекти

ГЛАВНА ХИПОТЕЗА у себи сједињује, у начелу, већ постојећа два пројекта са небитним изменама. Пројекат Уједињених нација о слат ким водама и амерички пројекат о каналу кроз планине пустиње Негев указују нам да је овде реч о реалним стварима које имају и своју економску рачуницу, иако ова два пројекат не отварају толико могућности као овај интегрални пројекат.

6. Фазе изграђивања пројекта „Живо море" у .. _ етапама

ОСТВАРИВАЊЕ „мало измењеног пројекта УН о слатким водама. Изградиле би се уставе за слатку воду у горњим токовима Јордана. и Јармука. Сва слатка вода спровела би се у водоводне цеви, што би било многоструко рационалније, јер не би долазило до испарења и загађења воде, а могла би се контролисано трошити. На овај начин освојиле би се простране плодне пустињске површине, које би озелениле (јез. 47/12, Откров. 22/2).

Избацила би се слана вода из Мртвог мора у природне депресије и увале изван оба ла будућег мора (Јез. 47/11). На тај начин будућа вода „Живог" мора имаће нормалан пр а и у њој ће бити риба (јез. 47/8, 9,

Извршили би се претходни обимни гтраћевински радови, као обалоутврде пристаниш та, докови, подводни тунели за саобраћај, цевоводи, каблови и остало што треба да спаја будуће обале, а то би било знатно јефтиније него да се гради под водом. Такође би се изградила нова насеља за становнике који Сад живе у депресији, и уопште, ове радове би пратили и други радови који нису условљени само овим пројектом.

"ности свести и њене ширине.

СЕБЕ

нато или арривево зиНве

те познат објекат, нап неа ециЕ са Крита, његово симболично значење непознато нам је. Можда је Е" и творцима овог споменика, стварно симболично значење остало делимично или потпуно скривено. Човек уосталом не кај свесно своје симболе, много су чешће несвесне и

спонтане креације симбола. : У тумачењу сна, симболи имају код Јунга,

свакако централну улогу. Када је реч о сновима, онда Јунг под симболом подразумева „сликовитог израз либида . Симболи су у ства, ри трансформатори енергије психичких дотађаја. Они имају у сновима како изражајни, тако и утицајни карактер. Изражајни, уколико изражавају унутрашња психичка зби вања, утицајни, уколико својим смисаоним садржајем утичу на ток психичких зоивања. Ако на пример неки и сувише рационални интелектуалац сања осушено дрво, онда овај симбол у сну сликовито изражава и у исто време може да утиче на препознавање једнострано вођеног живота оваквог човека ко» ји се оделио од природног врела својих емоција и несвесног живота. , . „4

У тумачењу симбола, Фројд и Јунг још једном се разилазе. За

јасно, непоз

Фројда, симболи су само знаци или симптоми нечег што се налази у позадини. Јунг се позива на смисао немачке речи за симбол која гласи: дав Зтпбиа. Садржај ове речи обухвата обе „сфере психичког живота: као смисао она је дата свести, као слика несвесној сфери. Колико ће од тог смисла гродрети у свест онога који их сања, зависиће у првом реду од подешеНесвесна: се дакле обраћа сневачу путем симбола и ови имају смисла само за њега. ф

е јасно да ће се Јунг разликовати ОД Фројда у тумачењу већине симбола. Док су за. јда већина сексуалног карактера, дотле су за Јунга ови исти симболи многозначни и само у констелацији опште психичке ситуације могу да буду тачно протумачени. Када се сања тако чест симбол као што је змија, на пример, у тумачењу све добија одређени значај. Већ према томе да ли је сања мушкарац или жена, старије или млађе лице, интровертована или екстравертована личност, већ према томе у каквом се тренутном унутрашњем или спољашњем конфликту налази сневач, змија ће бити протумачена на различите, па и супротне начине. Једном. она може представљати заиста само симбол пениса, други пут она је скривена опасност која прети личности споља или изнутра, треЋи пут она је симбол мудрости, зналачки водич човека у ноћној тами као у египатским Арканима. 5

Извршила би се опсежна археолошка истраживања и пресељења значајних споменика. На крају би се извршио главни део пројекта: прокопавање уских канала кроз Арапску и Језреелску долину са изградњом пропус них отвора. Затим би се пропустиле воде. отворених мора да провале у депресију и да. одроњавањем прошире обале канала и ши роке мореузе. Због великих размера ово пуњење депресије трајало би можда годинама (Јез. 47) од 1 до 12, приказује у свим детаЉљним фазама овај процес, гледајући га из Новог Јерусалима, чије „лице бијаше према истоку". Интересантан је и прецизан детаљ да ће „ријека да тече од југа ка сјеверу", што условљава разлика у нивоима између Црвеног и Средоземног мора, као и тачна оријентација према мерама, странама света и конкретним географским именима. О томе товори и Јоило (2/3) а Захарије (14/8) даје тачне географске димензије овим токовима река. ·

7. Опис оствареног пројекта

СТВОРИЛО БИ СЕ „Живо" море максималних димензија 20/280 километара, које би било спојено мореузима-каналима широким од 200 до 2000 метара, а дугачким: Језреелски“ 35 а Арапски 110 километара. Обале ових нових вода биле би веома разуђене и живо. писне, и нимало не би давале утисак вештачке творевине, јер је старо море ове обале већ обрадило. Све обале биле би изграђене и спојене саобраћајним и свим осталим веза: ма.

8. Шта би се изгубило

БИЛИ БИ потопљени неки значајни историјски споменици, но ови проблеми прате све овакве подухвате и они се решавају на на чин који углавном може да задовољи. Сре ћом, овде нема тако великих споменика као код Асуанске бране. Такође би се изгубиле ограничене али веома плодне површине зем: Љишта, но ово би се многоструко надокна“ Дило на новоосвојеним пространијим површи нама са ново изграђеним градовима.

9. Шта би се добило

ПРОМЕНИЛА БИ СЕ клима, како утицајем велике површине новог мора, тако и озеле

Наставак на 15, страни