Književne novine
СУОЧАВАЊА
Хуманизам а не национализам
Друго отворено писмо Петру Шегедину
Поштовани друже Шегедин,
| У свом првом отвореном писму упуће-
"ном Вама пледр : рен дијалог тера с Бел а“ које се тичу српско-хрватских банова а судбине "Југославије као вишег „и заједнице. Али Ви сте 2 и џ а и сте, мало се осврћући на многа моја питања и замерке, изабрали полемику. Ја је, међутим, не жел ше разлога: не волим да се пада ас г Ба им да се свађам са човеком кога ценим, верујем у снагу здравог разума и његову коначну победу м претпостављам миран и разуман товор свађи и боју без велике потребе. Зато ћу радо наставити разговор само тамо гле сте га Ви, између жестоких ставова и осуда, ипак прихватили, тежећи да на неке од мојих примедби разложно одтоворите. Жао ми је што сте ми одговорили у „Форуму „а пе у „Књижевним новинама“. То се може протумачити (можда погреш“ но) да не желите да сарађујете у београлским новинама, (Где су она времена кад сте ми слали своје рукописе и када сам их са задовољством штампао у „Савременику“, који сам тада уребиваој Зато се чини као да говоримо у различитим одајама, не допуштајући људима који би желећи да чују цео наш: разговор да нас слушају обојицу. Зато сам помишљао да у „Књижевним новинама“ прештампам
Ваш текст у целини, алп је то било немо. ·
гуће из техничких разлога (због дужине Вашег текста), а и зато што нисам сигуран да бисте желели да свој текст видите у њима, Ипак, уздам се да ће знатан број људи заинтересованих за питања, која разматрамо прочитати и Ваш напис „Од мостарске пронијес до мостарског хумора“ им овај мој одговор м правилно просудити о смислу и вредности наших ставова У њима.
Вама је сигурно добро познато да се лоши полемичари обично обарају на лич ност онога с којим воде спор. Тај лош ме под сте и Ви изабрали у дијалогу са, мном, подсећајући се једног догађаја, који, сва је прилика, има врло мало везе с питањима која сте покренули у свом чланку „СУЛ бина“ и о коме сам ја говорио у одто“ вору на овај чланак. Најпре, очигледно је да је Ваше памћење доста слабо, бар кад сам ја у питању. Јер, пре свега, наш по следњи сусрет није био У Мостару, нето у“ Загребу, на Тргу Репуолике, отприлике тодину дана касније, Али То, наравно, ни. је важно, изузев што указује на то да Ваша меморија није беспрекорна. А то опет доказује како, вероватно, због тога Ни евопирање састанка Координационог, 54: бора Савеза књижевника Југославије у Мостару 1968. године, није без недостатака и нетачности. |
На том састанку био је на дневном реду ин предлог да се на. основу 88. члана напрта Закона о ауторском праву предвиди да новац добијен плаћањем аутор. ских хонорара. за писце који су умрли пре више од пола века, припадне ауторским организацијама, Разговарајући о томе како би се користио фонд од тако остварених ауторских права, наша. мишљења су била подељена. С једне стране, представници удружења српских, словеначких и македо ских књижевника били су мишљења да средства остварена коришћењем ових Ра ва припадну оној републици у КОЈОЈ . књиге старих писаца САН НА аи ставници удружења хрватских, босан ње херцеговачких и црногорских писаца сек трали су да је боље да се та Се плаћују оним републикама којима. ти ИЕ ци припадају. По Вашој интерпретацији испада да сам само ја заступао прво ми шљење и да сам, снагом свог ауторитета или ауторитетом бројношћу чланства пе
ужења коме сам тада био председник, Гина на то да се не донесе ОДЉККЕ ли би конвенирала хрватскоја Авр.
мњотим, ништа од Тота 55) но. ЛЕ а сам заступао имало је о Је дан глас, као и сва остала Удружене је начна одлука тада У сваком У варење ни могла бити донета, Јер ЈЕ ин права на ауторске хонораре писац умр Ат + од пола века (Чотаје рау дих пре више Од Пола педан процес, који арљ Равне), У а етан. који је у Мостару је дуго био покрета. (боји, бару Србији, лобио нове импулсе М КОЈИ, 38 ни дан-данас није завршен. ;
. =и да С поласкан Вашим
Требало 5 вара ној улози на пр мишљењем + аррдинационог одбора СаВо Са ИЕ иза али истина ми је дража, веза књижевника, Алма снем да је моја улои стога море би за. била врло мала. Моста У раду овог Ол а ав талом, у одорану МА сужења књижевника љења делегације еВећ мене, сачињавали Србије, коју аи Радоња Вешовић), ја сам Младен Ољача пе разлоге, који нису били износио и извест“ арену пационалне књиуперени пп против Ј
средства остварена об певао ари писаца трена паде остану у оној репубании ај ка Лио вити писаца као Мод а "народа п па ше објављују писии АРМА та средства родности, јер, У СМ ке се десити да иду у АРУГУ републику, КЕЛН стимуланса, издавачке куће, Аишелоје Овлублике, Ако, фаворизују Е АЕ намењена републици 4 сре; а оЧАН нарољу коме један пир навна ћи ће до многи~ Ија питања: на при“ и отвориће се читав низ т а писац који мер, којој републици МЕ енен а већи део је. у једној репу б о не републипи. србт, ЖИВОТЕ ле изазвало ја пре око тога Који писац ком
| || СА ИЗЛОЖБЕ НОБ У ДЕЛИМА ЛИКОВНИХ УМЕТ-
мишљења (и миш--
| којој републици припада, а то у нашој ' миогонаџионалној заједници свакако никоме не би било од користи. Најзад, такав | начин коришћења расподеле овог прихода | увећао би обим административних посао| ва у издавачким кућама, што би захтевало повећање рачуноводственог апарата на рачун произвођачког, а при том би ипак _пужно долазило до грешака, које би се | могле тумачити и као злонамерно присвајање туђих писаца. То су разлози које су заступали представници три удружења а
не само српског, те је Ваша драматизаци-, „|
' ја, у којој сам ја добио незаслужено велику улогу, много више производ Ваше инвенције него тачно изношење чињеница.
| Уосталом, да цела Ваша приповест 0
| овом случају буде још парадоксалнија,
| треба приметити да сте Ви у Мостару за. ступали став који, у садашњем рашчишћа вању рачуна између појединих републн| ка, није прихваћен, већ им је остављено ла овај проблем решавају према нахоћењу својих законодаваца.
УУ 59
НИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ — ДРАГО ТРШАР: ПАРТИЗАНскО ПОЗОРИШТЕ (МАГРАДА ЈНА ЗА СКУЛПТУРУ)
Морам, међутим, да признам да смо у . то време у, Мостару разговарали без јасних података, чак и о приближном износу средотава која се могу добити од аугорских ' хонорара старих писаца. Па ипак,
· сте Ви заступали, највише користи од тога | имала српска књижевност, јер се, претпостављам, највише српских писаца преводи
и штампа у свим југословенским републи- |
кама, Материјално тледано, словеначка и македонска књижевност имале би од таквог принципа знатно мање користи и ФА српске м од хрватске књижевности, али су делегати удружења словеначких и маке донских писаца ипак заступали исто миш љење као делегали Удружења књижевни“ ка Србије, руководећи се принципима без обзира на утилитарну страну ствари.
У то време је доиста издавачка делат ност У Хрватској била у кризи, али, и без решења које сте Ви предлагали, она је изашла из кризе и данас је, чини се, по броју књига, часописа и других књижевних публикација, већа него у Србији. А то показује да се ондашња Ваша бојазан, која се граничила с паником, показала као неотравдана,
А сада да се вратимо питањима о који. ма сте расправљали још у чланку „Суд“ бина“ и на која се и у одговору на моје отворено писмо осврћете, али тако да ма. ло мењате своја мишљења, Говорећи о непотребној зависти коју понекад _налазимо и код људи који би увек тресало да се руководе рационалном мишљу, ни на крај памети ми није било да браним еко. номску неравноправност између разних народа и република у Југославији. У Хр. ватској се товори о томе како се неравно правност огледа у моћним банкама и реек· спортерима У Београду, ау Србији се не тиче како се она види у томе што је до ходак по глави становника знатно већи У неким другим републикама, па и Хрват| ској, нето у Србији. И једна и друга чи | њеница су резултати једног процеса који би у будуће требало да се развија тако да тих неједнакости нестане. Нисам еко | номиста (као што нисте ни Ви), па зато
|
чини се да би, да је усвојен принцип „који. ,
не желим да љанчки Товорим о економским слабостима нашег друштвеног система. О томе се, уосталом, много може наћи и у нашим дневним аистовима, и то свакога дана. Ја сам, џак, товорио и морам опет да говорим о снази економизма и слабости хуманизма, који су заједничким снагама ловели до тога да се економска неравноправност узима као основ за мржњу једног народа према другом. Не могу
да оправдам понашање оних који на ту.
мржњу позивају, као што не могу ни да разумем понашање оних који Вам прете чак и смрћу зато што јавно заступате, макар и погрешне ставове. Не, терором мн убијањем се ништа не може решити. Треба настојати да се ствари разјасне п да све крене на боље. Треба разговарати, размењивати мишљења ми заједнички радити.
Да бисте указали на то како трешим у свом пледоајеу за хуманизам, који не би допуштао да се сваки динар који се (на основу закона изгласаних од представника
" свих јутословенских народа. и- народности)
стиче у једној републици сматра као олузимање ОА људи из друге републике, питате се није ли час да у светлу тог хуманизма „радничку класу назовемо једноставно завидничком класом, а Маркса теоре"тичаром веће или мање зависти“. На први поглед, ова Ваша консеквениија изгледа интениозна утолико пре што треба да. покаже како ја тобоже својим хуманизмом затоварам став који се може неугодно применити на Маркса п марксизам. Али она, м ствари, доводи у везу нешто што се никако не може упоревивати. Како се, по Марксу им марксизму, положај израбљиване класе у класном друштву може упоребивати с положајем напије која живи у заједници с братским народима у социлалистичком друштвуг А кад је већ реч о Марксовом схватању радничке класе, треба рећи и то Да за Маркса она мора упиптити не само капитдалнстичку класу нето и саму себе да би створила аруштво пстин ске равноправности и слободе не на основу. утилитарних или моралних погледа нето на основу нужности друштвеног разво. ја, односио, у крајњој инстанцији, на основу развоја средстава за производњу, Ко. лико је Вати став према хрватском народу различит од Марксовог става према птролетаријату може се видети не само из из лагања Марксових погледа нето и из разних тумачења ових погледа. Једно од Тих тумачења — које ћу цитирати зато што ма сажет начин добро излаже суштину тих погледа. — дао је Анри Лефевр у свом по. пуларном компендијуму „Марксизам“, гле каже: „Марксизам не доноси сентиментал-
| ни и плаачљиви хуманизам. Маркс се није
|
приклонио пролетаријату зато што је вај био потлачен, да би ламентирао због његове потаачености. Он је показао како и зашто. пролетаријат може да се ослободи потлачености и да отвори пут ка свим људским могућностима. Марксизам се не интересује за пролетаријат зато што је оп слаб већ зато тито је снага, не зато што је незналица већ зато што треба да асимилује и обогати сазнање мо не зато то је од буржоазије одбачен у нехумано. већ зато што ~ себи носи будућност човека п одбацује као нехуману ту уображену буржоазију“., Није ли онда очигледно колико Ђаше ламентације о садашњем положају Хрватскег народа имају мало аналогије с Марксовим погледима на пролетаријат и, у исти мах, колико је Вата консеквенција о мом хуманизму у вези с тим депласирана2 |
· У више наврата и Ви сте говорили .0 нечему што је могло бити тумачено као једна врста хуманизма. Мислим на то како сте у више својих написа говорили о Марксовом „људском смислу“ и истица. ли га као сврху и узор људског понаша ња. Алм, на жалост, Ви сте тај смисао у разним приликама различито тумачили, Најпре у духу једног у основи унитаристи "ког социјализма, затим у духу једног космополитског и апстрактног хуманизма и, најзад, у духу националистичких пре окупација. С обзиром на Ваше изузетне способности, требало је да у свом мисао. мом раду покажете више стабилности и доследности. Сви Ви који сте изашли из рата и револуције као изграђени интелектуалци били сте дужни да нам покажете како треба мислити доследно и конкретно хуманистички н како се упорно треба борити против етатистичких принуда, 'апстра - ктних „формула о хуманизму и враћања "национализму (који сигурно није . идеолотија будућности), Многи од вас, су се, ме ђутим, колебали и мењали своје ставове готово као кабанице, Како Вам се онда може и сада веровати»
Ваша најновија метаморфоза је очиглеАно неадекватно реатовање на економске тешкоће у Југославији, које осебају не само Хрвати мего ни други народи Јутославије, Нормално реаговање састојало би се од критике економског система и настојања да се он побољша, а не да се на ње га одговара на интелектуалном и куАтуј»ном плану тенденцијом да се што више подвуче и истакне национална специфичпост Хрвата и њихове културе, чак и тамо где те специфичности стварно нема.
Ви браните државност република и то ворите о Југославији као заједници Ар" жава, приговарајући ми да заступам ап: страктно-теоријско мишљење о одумирању · државе, које Вас „не занима“ у овом тре нутку! Али пошто се већ у следећој речени ци позивате на Лењина, не могу а да не цитирам оно што Лењин о том питању каже у „Писмима из далека“: „Од оног тренутка када сви чланови друштва или бар његова огромна већина сами науче
. да управљају државом, сами узму ту ствар
у своје руке, 'уреде' контролу над ништањмном мањином капиталиста, над господичићима који желе да сачувају капитали“ стичке навике, над радницима које је капитадизам дубоко нскварио, од оног тре иутка почеће да ишчезава потреба за сва ким ављањем уопште, Што је пунија лемократија, то је ближи тренутак када ће она постати непотребна. Што је демокргтичнија 'држава' која се састоји из нао ружаних радника м која, "већ није држе ва у правом смислу речи, то брже почиње да одумире свака држава. Зар Вас до:
.
иста „не занима“ што пунија демократи. ја2 мислите ли да је могуће успоставити демократски однос међу нацијама ако тог односа нема међу грађанима»
Рећи ћете, можда, да Вас опет не ра зумем, као што тврдите да нисам разу мео ни Ваш чланак „Судбина“. Значи ли то да:Вас нису разумели ни сви они који се с Вама нису сложили> Ипак, мислим да сте у свом другом напису ОдСТУПИлИ у понечем од онога што сте у ранијем чланку тврдили и то одступање сматрам врло позитивним резултатом нашег дијалога. Ваш закључак да „све националне особине морају бити затарантоване Србима у Хрватској, као уосталом и другим на“ родима“, међутим, сигурно ће свако разу-
" мети и свако коме је стало до националне
равноправности у Југославији и до истин“ ског хуманизма са задовољством ће 040 брити и поздравити. То схватање се, међутим, не слаже с Вашим схватањем државе, која је „вели. ким дијелом гаранти националног бића“. Поставља се, наиме, питање: а шта ће гарантовати национално биће оних народа, и народности који немају своје државе или оних народа који у држави Арутој народа живе као мањина2 Ваша је мисао, дакле, једнострана, а једнострана је зато што увек мислите као припадник једне нације, коме де стало готово само до ње, а не и до осталих народа и народности у истој држави, у читавој Југославији. У
· томе је основна слабост Вашег мишљења:
оно произлази из уско схваћених интереса једне нације. Право, широко схватање интереса хрватског народа, међутим, пеминовно указује на тесну повезаност тих митереса са интересима других југослаовен-
" ских народа.
Из Вашег уског гледања на ствари нужио се рађа став: „Хрватски је идентитет у досадашњој Југославији толико угрожен, да се отпор томе већ манифестира и “ обаицима политичке панике, очајничких изгреда, па и злочиначких аката“. У овом Вашем ставу видим само једну недоказану тврдњу, којом показујете да сте и сами
· захваћени паником и да сте спремни чак
и на иступе који су очајнички, да бисте, можда, колико-толико променилн ток ства ри, Не видим да је хрватски идентитет више угрожен од интегритета, на пример, српског народа, који се може жалити на чињеницу да је разједињен, јер 43 одсто грађана у Босни и Херцеговини живи 0лвојено од своје матице, јер су Црногорци, који су традипионално сматрани делом српског народа, сада издвојени од њега, јер је 15 одсто Срба у Хрватској одвојено многим баријерама ол Срба у Србији нта. Па ипак, нико или готово нико не диже узбуну због. тота на онај начин на који то Ви чините кад је реч о хрватском народу. Не мислим да у Југославији нема националних проблема, али паника и очајање не могу довести ни до каквог позитивног решења у том погледу. Напротив, до решења се може доћи само хладним, рационалвим, трезвеним резоновањем, које не може захватити паника нити се њиме могу о1равдати очајнички изгреди а камоли злочи начки акти. Ако се, пак, подржава по под стиче повишена температура пи ирационално реаговање, онда се свашта може догодити. Али зар је ико више од интелектузлаца позван да трезвено и рационално ми сали и да спречава очајпичка и злочиначка делаз А сада се у Хрватској дешава да су.
управо неки интелектуалци ти који неаде-.
кватно реагују. Мени је жао што они тако реагују, не само због евентуданих последица за нашу читаву земљу, па и Хрватску, него и због њих самих, јер то смета њиховом раду и стварној користи њиховом народу. Верујте да то. осећам п кажем У најбољој намери. Знате, сигурно, ла сам о многим хрватским писцима писао са љу бављу и разумевањем, да сам мпоте по зивао на сарадњу у _ „Савременику“ и „Књижевним новинама“ и радо објављи. вао њихове радове и да и данас међу њи ма имам пријатеље,
Надам се да ћете једнога дана неми. новно увидети да сте сада неадекватно реатовали и да то није било добро. Нико није: непогрешив. Дешава се чак и великим писцима да се, руководећи се својим патриотизмом, преваре у процени ситуације у својој земљи. Управо читам „Бележнице“ Анрија де Монтерлана. На једном ме. сту ове књиге стоји записано: „Бити матриота, и бити Француз, 1932. године, значи бити на крст прибијен. — Француска је у пуном пропадању“, Из данашње перспективе овај запис делује смешно; велики писац се очигледно преварио. Вама се са-
-да, слично ·Монтерлану, чини да Ваш на-
. Наставак на 10, страни
Драган М. Јеремић
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 5