Književne novine

ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

У елаву НОБ _

Поводом ПЕ изложбе

НОБ у делима

ликовних уметника Југославије, Галерија Дома ЈНА Београд

У ОБИЉУ личности и дела, у густом силету стилско-садржинских опредељења, веро вања и резултата, у различитим аспектима једног истог тематског круга тешко је У први мах наћи заједнички назив, ону јеАну једину, тешку и неухватљиву реч истине која израња из своје властите превазиђености као што дело израста из своје садржинске прошлости. Тешко је већ и због тога што су закони стварања условљени субјективним стањима личности и Аефинисани, формално и суштински, креативним напонима уметничке свести. Стота смо управо и запањени када нас одједном запљусне и преплави бујица слика, скулптура, графика и цртежа, у великом распону формално-техничких и стилских посебности као различитих инспирационих облика сложених у славу једне грандиозне тематике.

НОБ као садржај (или као одређена категорија садржаја) данас је већ једна општа представа, али је зато посебна и јединствена као идеја. Низ појединачних фрагмената ове изложбе (слика, графика, скулптура), посебно код млађих аутора којих је и највише на изложби, сведочи о слободном и веома широком, скоро необавезном, односу према теми кроз коју њихова дела насаућујемо и' осећамо као далеки повод, као реминисценцу мили. ехо једног другог и другачијег времена које је помало легенда и поетска визија борбе, без трагичних призвука величанствених жртава и страдања. Али у једној другој скупини дела, опет код млађих аутора, рођених у рату или после рата, дешава се да се дело, својом суштинском структуром, директно оградило од теме и ауто ру је преостало једино да та преко назива или квазисимбола уклопи у концепцију изложбе. Можда би стога било занимљиво да се и поводом ове изложбе, још. једном, отвори оно старо питање о односима: форма, садржај, тема, израз, о тим својевремено великим дилемама наше ликовне теорије п праксе. И на овој изложби има рециднва сопреалистичких схватања и на њој још увек звучи носталгија за оним временима у којима је тема била врховно божанство коме су упорна натурали улогу н значај садржаја.

Тако п ова трећа изложба — НОБ у де лима уметника Југославије чува одређени континунтет не само са раније две, већ и са оном фегзом послератне наше уметности у којој су и најбољи представници наше ликовне културе тражили знак једнакости између субјективног и објективног, полазећи од претпоставке да је тема нешто вањско, засебно, изнад дела и што дело само „одражава“ или илуструје. На данашњој изложби, међутим, има аутора који потврђују тај исти „грех“, али сада са супротног становишта: без живе, истин ске везе са превеликом н пребогатом тематиком НОБ-е, без моћи да осете драматику и лепоту времена из чије дубине ниче клица једног новог света, они у већ дорарене стилско-естетске шеме као аутономне ликовне вредности уносе елементе тематике која им је суштински страна "и несхватљива. Тако су рођена дела, веома често настала на брзину и за одређену прилику, накнадно крштена, у основи лажпа па према томе и непотребна. У томе и лежи опасност од овакве оријентације та-

"козваног" неговања и развијања традиције.

на шпироком плану без строжег селективног захвата. Међутим, када изложбу. барем овако на дохват, редуцирамо на њене праве вредности, када се суочимо са живим токовима наше савремене уметностл кроз дела која су на изложби најбоља, у којима се губе границе између теме, садржаја и форме, тада смо одједном свесни једног новог романтизма код уметника свих генерација који условљава и нови приступ теми; да је то поетска вокација садржаја времена у којем човек мери своју величину смрћу пред новим животом, али да је то исто тако и питање креативне величине личности која кроз медијум уметности мери значај времена прошлог. салашњег и будућег.

Свесни смо тешкоћа које је имао организатор са критеријумом (изабрано је преко 500 дела од скоро 400 аутора) им да је критеријум увек релативна ствар, али ипак — ни овог пута квантитет није допринео квалнтету. Ако кажемо да је добар део скспоната могао изостати са·изложбе онда то говоримо у уверењу ла живе снаге матпе уметности никада нису губиле и не губе пи данас везу са суштинским токовима времена коме припадају.

Срето Бошњак

ФРАНЏЕ МИХЕЛИЧ: „РАТ — ХРОНИЧАР" (1 НАГРАДА ЈНА)

ФИЛМ

ПУАСКА АРЕНА 71.

М ПУЛСКУ АРЕНУ, овога лета, улази 25 нових филмова, од укупно тридесетак ко. анко их је снимљено током минуле године. Домаћи филм нам, тако, још једном даје доказ о својој виталности, али и о свом парадоксалном положају: јер, чак м у тренуцима очигледне економске кризе, о којој већ и врапци све знају, као и тренуцима садржинске кризе, чије се контуре све јасније оцртавају — снимљен је позамашан број нових дела, углавном неуспедих, што само потврђује тезу о кризи читавог система производње, ко ји је, очигледно, почео да фаворизује медиокритете. Из структуре пулског програма произлази, јасно, да је „југословенско филмско чудо“ на стакленим ногама...

Највећи број филмова, већ по традицији, долази из Србије, мада се српска кинематографија, данас, налази у најте. жем положају. Од укупно десет нових филмова, четири су снимили дебитанти (М. Јелић „Бубашвабићи“, Ј. Јовановић „Млад и зарав као ружа“, 3. Чалић „Прва љубав“ то В. Вучо „Моја луда глава“), а преосталих тцест су дело ветерана (Рандићева „Опклада“, Павловићево „Црвено кла сје“, Кадијевићев „Жарки“, Букићева „Ба“ лада о свирепом“, Антићев „Доручак са Баволом“ и „Мистерије организма" Макавејева). Ту има свега, од забаве (сумњивог квалитета) до полнтике (која позива на размишљање), од наивног „трилера" до сложеног „филмског есеја", од потпуне мисаоне и артистичке пасивности до естетски и тематски провокативних. садржаја. Зато је веома тешко говорити о пекој одређеној физиономији српског фил ма у овоме часу, кад београдска производ. ња доживљава озбиљну осеку, а као про. ауценти се афирмишу Нови Сал, Приштина и Панчево...

Што се хрватског филма тиче, он нам овог пута не нуди нека нарочита освежења, утолико пре што су, од седам пријављених филмова, четири режирали загребачки ветерани (Голик „Тко пјева зло не мисли“, Врдољак „У гори расте зелен бор“, Бабаја „Мириси, злато, тамјан“ и Берковић „Путовање на мјесто несреће"), а два су дело постаријих дебитаната (Фанелијев. „Пут у рај“ пи Тадејева „Дружба Пере Квржице“), док је филм о коме се најмање зна снимљен у Истри („Догађај у Бронтеу“ Ф, Ванчинија). Преовлађују, да кле, дела која се ослањају па литературу (Крлежа, Новак, Ловрак, Шибл) и која, у домену мирне филмске нарације, експлицирају неке књишке садржаје. Све то, нарочито с обзиром на одсуствовање младих редитеља, не обећава неке узбудљиве доживљаје... Словеначки филм, као и обично, пружа шансу маломе броју аутора: пошто слаба Хладникова „Машкарада“ није ни пријављена за Пулу, а Павловићево „Црвено класје“ представља београдско-љубљанску кооперацију,.једини прави пред. ставник ове кинематографије биће дебитант Војко Дулетич са естетички амбициозним филмом „На кланцу“, што је недовољно да се задовоље амбиције словеначке кинематографије...

Од два македонска филма, један је дело ветерана („Жењ“ Д. Османлија), док други представља изванредно успео деби једног младог, смелог и култивисаног редитеља („Шрно семе“ К, Ценевског) — а то је, такође, недовољно да би се товорило о физиономији и преокупацијама једне националне продукције...

М, коначно, пет нових филмова долази из Сарајева: најатрактивнији међу њима

је, свакако, „Улога моје породице у свет.

ској револуцији“ Бате Ченгића (сатирични послератни паноптикум Који израста из пародичног литерарног колажа Б. Босића), а највеће разочарење, опет, доноси снобовски и претенциозан „Нокаут“ Б; Дран-

ковића (филм прављен под опсесијом „ус-

пеха преко ноћи“), Преостала три филма (Тановићев „Овчар“, Стаменковићева „Кло. пка за генерала“ и „Деветнаест девојака и морнар“ Косовца) даће нам, вероватно, нешто комплетнију представу о тренутном стању у овом, све амбициознијем, производном пшептру који се, иначе, не може

похвалити нарочито успелим продуцент. |

ским потезима...

' да, ни поред приличног броја снимљених

Кад се све сабере, можемо закључити

филмова, ни једна национална Ки нематографија, данас, не доживљава звездане тренутке на домаћем тау — напротив, реч је о стагнацији комплетне производње! 2,

Овогодишња продукција, посматрана. У глобалу, има две битне одлике: посматрана тематски, она се највећим својим делом окреће ка савременом животу (број филмова који товоре о рату, рецимо, сасвим је занемарљив овога пута, или су то филмови као „Жарки“ и „У гори расте зелен бор“, у којима се на ратне тодине гледа из савременог угла), .а посматрана стилски, читава продукција је у знаку судара мирне филмске нарације с неком врстом разиграног естрадно-кабаретског поступка (док на једној страни имамо академски умивене филмове као што су „Црвено класје“ и „Путовање на мјесто несреће“, на другој страни имамо анархондно структуриране филмове као што су „Мистерије организма“ и „Улога моје породице у светској револуцији“). У највећем броју филмова, при том, било да говоре о блиској прошлости (као „Црно семе", „Црвено класје“ и „Доручак са ђаволом"), или да говоре о садашњем жипоту (као „Мириси, злато, тамјан“, „Млад и зарав као ружа“ и „Нокаут“), доминира изразито критички однос према реал ности, што је карактеристика читаве кинематографије последњих година... Па, ако се сасвим осетно смањује број „ратних хроника" (које су доминирале ранијих година, било у облику булајићевског спектак ла, било у облику лирски интонираних колажа Пурише Борђевића), занатно се смањује и број филмова изразито „интимистичке оријентације“ (који су на суптидан и поетичан начин говорили о унутрашњем емоционално-психолошком животу човековом, било на надахнут Петровићев начин, било на аналитичан Мимичин начин), Истовремено, све убедљивије, почињу да преовлађују Филмови „социјално-критичке, џс-, мерености“ (та врста. филмова, ове годнне, доживљава радикалну трансформацију у изразито политички ангажован филм естрадног стила, као што су „Мистерије организма“, „Улога моје породице у светској револуцији“ или „Млад и здрав као ружа“).

Реч је, очигледно, о извесном естетичком врењу које континуирано траје, упр-

· кос латој кризној ситуацији.

6 8.

У веома деликатној позицији наћи ће се, ове/ године, помало успавани домаћи филмски теоретичари који, сада, треба ла уоче и валоризују оно што се, упркос свему, збива у новијој продукцији: јер, имаће пред собом филмове неколицине младих аутора који уносе заиста нове садржинске компоненте у дамаћи филм (као Јовановић и Шеневски) или се, на раздичите начине, понгравају својом шансом (као Драшковић, Вучо или Чалић), као што ће пред собом пмати и филмове ветерана који су, изгледа, већ прешли свој зенит (као Павловић и Бабаја, а можда им Макавејев). Сензибилитет и критеријуми критике, дакле, биће поново стављени на пробу. И, ма каква била опредељења

појединих критичара, она данас морају бити у знаку максималне критично сти, како према појединим „провокатив-

ним“ филмовима, тако и према појединим „провереним“ ауторима. Од изграђивања такве критичке платформе, уосталом, која ће бити ослобођена свих вре та притисака (било од стране политичара, било од стране самих аутора!), и која ће

своје сопствене моралне и естетичке прин-.

пипе супротставити свим тренутним „идеолошким“, „приватвим“ но „дневно-политичким“ разлозима, зависи, такође, СуУАбина домаћег филма (који је, бар досад, у домаћој теоријској мисли имао бољег сабеседника него опонента!).

То је све што, пре уласка у Арену, мо же да се каже — а сумњам да ће, и после Пуле, моћи да се каже нешто више!

Слободан Новаковић

· колане болане и" дукате 8. ЗА |

Павле Павловић Соћање псрби је

Србијо пријо гребем ти Стрбијо стрино

дране и тордине струла струно твоје ташне најине дотодине псовке ти прсовке и клетве жетве дојке сојке Косовске девојке У око разроко ти “ Свалим Свако Соколско Светославско ина пасава МА аза“ #у неко некога гласава глава ти снава док сан ти стасава Спалим ти твоје аласе гласе и таласе а ко ће тебе од мене а ко ће менс од тебе ц самог себе да спасе Нек иде у пи тричке ц твоје дично и двоје свично и. ја лично ни Србин Србина Сикиром Сече "Ме сече месече _,' од Сунца до Србије , Пишам ти твоје шљиве пишљиве гљиве што се у 2лаву и мраву упијају учине кучкине трице изнутрице Тедем ти твоје жут дрењак ко је примио мој дремак у петас под репак п твоје прве лептире што лове децу јуродиву у немире Стричка ти пинина. родоскврна кад дође прва среда. спреда качари. Ти при левом себем тебем твој оток поток опрем преко брвна Курџ ме болац уз тоболац за твојс храм и стану за твоја дурења. нурења и пурења јурења јутрења и сутрења Бем ти је твоје оскоруше трњине гологиње бо и 200 намизгуше налигуше без душе до гуше чилаше атове и бијане свратове

и прост и крст ти сљубим чрез твојих опанака на опаких због сира жира због паприке Дунем ти у душу Задушнице и твоје додоле и троје до зоре море ти твоје у кокеан окнем Море мачка ти лепа значка. питерина и теби у врећци и срећи јада. што ми се по челу ко селу смуцаш узалуд народ на род узбуњујеш кад се маше по земљи Сврбији Србине брате рате | | Карнем ти твоје Карпате и пргате

твоје Солуне проје сомуне длане и орбе чарне сеобе мане Еемане лане. Видовдан“ Церове јерове неблеса и чудеса Твоју ти гладну алаву славу у главу што те мота око плота џ вунакићо орасимићо меру и веру што те с леђа преко међа чисту пачисту често за нос пи понос! вуче | и твоје мрак на конац

на. колац и пробојац тробојац да те вргнем

Шишнем ти главу тргаву шишарку шашаву | апашарску темишарску пиндошарску и чедо од по киле шушумиле око пања што те тања | Развијојлу ти шиндивилу крвопишну У витицу | и сеју првопишну креју тицу под курјук курјака рокнем боље него трлоумилошацерско Зеље ти твоје љеље на једини и у лонцу и црна лука бела мука празилука Нико Нема Што Србин Имаде главу на пању имању срце на тигању праћку од ловце јаловице Срмија. пева плебва слева на огњишту на гумну на буњишту пуцају прслуци крадом тозлуци џадом Бокнем ти белог бога с бока У мраку у прикрајку у сењаку Чукнем ти оба орла у облаку сокола на калпаку јејину У оџаку Стерам ти Шарца Јарца Живодарпа. У ону најсрбскију и баш Баш Челика у прангију Јој величка пуче брука Србдија сриче виче и: нариче ја муртав смео свео ја весео између крајке мајке и бабајке | од миља од биља од смрти изобиља. _ што ме из смиља и босиља благосиља кад Србија се од Срба ратосиља "| ја твоје мртво кљусе у теби вечно ПсиМ Срдијо змијо првопијо и гроб ти без тебе небем — · У пупак Усуда. луда те јебем због оног Сбрдијо твог и мол

КЊИЖЕЕНЕНОВИНЕ 8