Kolo

Е^скиме, понежад, називају: »Лсде™ ним народом". Ово упоређење је само донеме тачно, уколико се одВоси на голе пустоши хладног Севера гдв живе, али је далеко од тачног исо се узме у обзир њихова вештива сналажења у крају који је ретко »езахвалан у погледу живоиних уЕлова. Највећи и најдосаднији непријатељи Ескима су вукови који убијају дивље јелене и карибу којима се Ескими храие. Ловцима је врло тешко, управо вемогуће, да им се довољно приближе услед њиховог невероватно оштрог вида и интелигенције. Ипак Вскими вх убијају и то помоћу обичне савит»ђиве китове кости. Они на оба краја заоштре кост, савију је и заиежу осушеним комадом жиле. Затим је покрију салом, оставе да се смрзне и баце напоље где ће је вук наћи. Када вук наиђе на посластицу, халапљиво је прогута. Смрзнуто сало се отопи у стомаку вука, оштра кост се раствори, прободе га к убије. Обазрива и лукава фока такође игра врло велику улогу у животу Ескима, јер од ње добијају не само храну и одело, већ и светлост и топлоту. Фоке најрадије лешкаре на рубу отворене воде, тако да за трен ока могу да склизлу у воду и нестану ако примете неко сумњиво кретање у близини. Бели људи врло тешко успевају да им се приближе на отстојање од педесет метара. Али један вешти Еским може да се сантиметар по сантиметар вуче потрбушке, заваравајући своју жртву покретима фоке и једном справом која има кадше, тако да њоме може да имитира чак и звук који Фока чшш кад гребе по леду. Тако он може толико да јој се приближи да једном руком може да је ухвати и лрекоље ножем. Када Еским својим харпуном улови моржа, који тежи више од једне тоне, наће се пред правим илжењерским проблемом: како да га извуче из воде на лед? Механична сретства припадају свету у чијем развитку Ескими уопште нису суделовали. Ниједна од алатки које је он измислио нема точак у сврме саставу. Ипак то га не спречава да импровизује направу која ради и без точка. Он исече рупе у кожи моржа, а на извесној удаљености, у леду, исече отвор у облнку слова „У" у леду. Кроз ове рупе провуче клизави конопаи од сирове коже тако да пролази од моржа испод истакнутог дела отвора у леду, натраг до моржа где поново пролази кроз друге две рупе у његовој кожи и враћа се испод истакнутог дела леда у руке ловца. Њему није познат механички принцип ротапионог обртања, али он зна да ће, ако вуче један крај жонопца, извући моржа из воде. на лед. За Ескиме је дрво велика реткост. Али дрво им је потребно да би направили санке. Да би решили овај проблсм Ескими исеку широке комаде моржсве коже натопљене у води и у њу замотају рибе које поставе уздуж коже. Затим се сви ти комади изнесу напоље да се смрзну. Тако је добио чврсте комаде које ће повезати ваједпо и направити санке од коже мошка које ће носити љега и његов пртљаг доклегод траје хладно време. Ескимо кад одлази у посету другим насељима путује врло лагано. Собом понесе свеже сламе за своје чизме, јер зна, што многи бели људи нису веровали, да сламу треба мењати сваки дан да би служила као изолатор хладноће. Сем тога понесе хране за своје псе али врло мало за себе и лоја од фоке да му осветљава и греје колибе које ће саградити од снега и леда да би у њима преноћио. Ноћу он врло ла>ко направи кућицу од снега у којој му убрзо постане исувише топло. Иако скине већину свог

одела он се аноји ма да га само љуска од снега раздваја од хладноће од четрдесет степени испод нуле. Извор ове топлоте је његова лампа од фокиног сала чији дугачак, низак фитиљ од маховине даје пламен висок двадесет сантиметара и више. Пошто Еским нема шибице он трењем направи ватру да би упалио своју лампу. Зато сваки Ескимо носи собом један дрвепи штап и два мала дрвена блока од којих сваки има издубљену рупу у средини. Један комад дрвета ухвати зубима а други метне на земљу. Затим намести вдтап у издубљење и почне брзо да га врти, У издубљењу у блоку иа земљи има нека памучаста матрица за тотглоту, слична труту код кремена и кресива ко,ја се брзо упали. Ескими немају Пушке пити лук и стреле. Упркос томе они врло воле да да за доручак ухвате по неку од шгица које лете око њих у .рано јутро.

Да би их уловили, Ескими прошире рупу за вентшгацију своје колибе поспу комадиће ме«а у близини и мирно чекају лепршање крила. Када се птица спусти да уграби комад меса Ескими су брзи и ухвате је за ноге. Ноћу Оклук чује вукове како урлају. Ои не воли в_укове. Али како да убије вука кад пема ни нушку ни замку, па чак ни зашиљену кост кита? Оп ипак налази решење. Свој нож намаже крвљу и закопа га у снег тако да му вири само оштрица. Са врата своје кућице он посматра вука који се приближава ножу привучен мирисом Вук почне да лиже оштрицу и посече језик. Мирис и укус крви избућује га и он јаче наваљује на оштрицу наслађујући се својом сопственом крвљу. Оклук посматра вука који пада од изномоглости, смртно крварећи, сит своје сопствене крви.

Његова колиба је топла и сува, његов желудац је пун меса, али иешто му инад смета, не да му да заспи. Непрест&но мора да се чеше. Али и томе има лека. Оклук мирно размот;! комад медвеђе коже која је на оба краја везана канапом. Ову кожу ол метне под одело. Непрнјатни гостл ваши. сви прећу у медвеђу кожу због њене густе длаке и Оклук их пзбаш је па снег. Идућег дана снег толнко бљештн да би Оклук убрзо био заслепљен. Он никада ннје видео задимљено стн кло, нити тамнс наочари. али његги; штит за очи направљен од зуба мор жа или дрвста са финим прорезпм место стакла послужиће му исто те ко добро. Када стигне на циљ Оклук уп. треби своје санке за храну. Колг моржа открави и да је псима; а са>' поједе рибу која је била замотан« ' колш. ' ,

| [г-1 еограђани, кажу, да не памте толики снег. И. вајкају се. Оправдано уосталом, јер није ни лако борити се с толиким сметовима... Али, шта да кажу они с псриферије кад се толико жале Београђани из цептра ?.. Многи и не слуте како тек изгледају улице далеких предграћа преетонице... Били смо да их обићемо... У насељу које се зове: „Под звездаром", далеко иза булбудерских падина, могли смо да видимо тек како изгледају истински сметови. Завејане једва проходне улице, и за пешака, завејане куће, скоро затрпане, све то даје утисак иеког Ескимског предграђа... Тамо у том крају, лопате за чишћење снега, не одмарају се. Тамо се сне не чисти само да се може проћи

Горе: — Једпо тек раскрчено двориште. Лево: — Поједипе кућице аатрпане су чак у висини крова.

.,Снег на продају"

Мо% СНЕГОМ

ујгипом Н.1ГИ да се може ући у кућу. Чисти се да би се могло остати у кући... Многе лепе кућице тог насеља затрпале су снегом до крова. Налоси снега, правих лавина сјурили су сс иошени кошавом на воћњаке и затрпали их... Па ипак, сталовници тог крдја, веоело све примају. Отрпавају се сами, помажу мећусобом, и ча,к су стигли да на брдима снега, који је понегде прешао висину од шест метара задену таблу с објавом: „Снег на продају". Они мање ропћу од нас из центра... Зато лакше и подносе ... (Онимци: А. Оимић)