Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Косово vin. Лазар НА ИСКУШЕГЬУ.

133

Светитељ Илија с’ јави на огњеним колима рата. Огњене гонећи коње леваком узде им хвата. Десницом пуном грома демоне проклете коси. Страшни гласоноша неба поруке Вишњега носи. У колу зрака стаде пред страхом савлйдана цара, Да га у потоње куша, како с’ о народу стара. 30 И пошто откри судбу, која му Србију чека, Садашњост шта he дати, шта ли будућност далека ; Пита га, коме царству приволет’ се жеља га хвата : Небесном вечна блаженства ил земаљском славе и рата? Питање беше тешко a светитељ одговор иште. Занеме цар и срце страх му од Господа стиште. Док се ода сна трже и, светога лика неста. Питањем страшним поражен поскочи Лазо с места, И метнув на се крст пред икону клече драгу: Пред богомајком да врати препалој души снагу. 40 Целива свети лик и Спасу се доброме моли, Да му за Српство умрёти на Косову равном дозволи: „Господе истине, правде, судијо света и људи, СДлбину моју и мота народа сам пресуди; Царство ми које хоћеш милошћу својом удёли, Али ни народа мота милог рад мене не цвели." У том и злаћану косу на истоку зорица просу, И златна разви крила и росицом цвеће посу, И малог пробуди појца, славуја на зеленој грани, И звонце пастира јекну и стадо му блеји у страни, 50 ■Свежине дах и мирис животворно тихо се шири Дак поветарац од горе липом процвётале пири, С плавога неба свода цвркут се ластин разбйра. Живина цакори, врабац цивцйни без смисла и мира. Честити Лазо уста и рухо на снагу баци. Пурпур и златни вез целивају јутрењи зраци. Ал’ му ]унйчко лице, оглёдало витешког духа, . Светли још лепше од злата с оружја и богата руха. Па када готов би, он припаса мача о бедра, 60 И златним царским орлом украси прса и недра, Преко рамёна баци аздију пурпурне боје, Самурним калпаком покри чело јуначко своје, Калпаком који краси од алема самог челёнка.