Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Где ce y пустињи страшно] болеет и заразе стане, Где сунце не сја и нё зна се ни јутро ни вече, Где ветар не душе и киша не пада и река не тече, Где ватра не гори и где се опьиште кућно не чури, Нити се плете венац невеста бајној и цури. Где пчела не зуји ни цвеће цвета ни травица расти, Него се вијају само греси и погане страсти, Завист и злоба, издајство и мржња, пијанство, митарство, И сваки други порок своје где прославља царство. по Где су у пустош, где стазе за повратак нема ни друма, Болеет и заразе кужне, грозннца. помама, чума Прогнате вечно у неврат, да људима нису на близу, Гујинским зубма да саме себе у помами гризу. „Ето мој царе славни, ти моја злаћена круно, Ужасе какве предвиђа злослуте ерце ми пуно. Како he Крушевац бели у страхотну тугу се свити, Како he наше славе страшан евршётак бити, Како he сунце наше сакрити облак и тама. Jao мени ако тада без икога останем сама, 120 Немоћна, слаба жена, жртва ти војне и рата. Поклони мени, круно, рад заклетве једнога брата,“ Тихо ал набрана чела одврати царици царе. „Зашто ме опет сећаш на јаде и невоље старе? За што у плашњи, слаба, на најгоре несреће слутиш? Мени, ко] треба да сам присебан, духа мутив Отури, госпођо, црне мнели и бригу од рата. Узми из во]ске мо]е којега хоћеш брата. Али ко увек што ти ту отказйваху жељу, Зна], да ћеш од њих и данас тугу доживети вељу. 130 Само се, госпо, окани чуме и пустошне море, Нити ми спомињи више клете Калелејске горе. Лада he бити доста и край ал биће и славе. Ако не вратимо дома главе јуначке здраве, Ми Немо барем Богу изаНи на истину часно. Венце захвалности плешНе потомство јунацима касно. Крушевац може и тама дуга и страшна скрити Али судбйна ни то неће му вечита бити. Доћи he дан и он he слободу славити своју, Кад покож>ёше ново Турке развија у боју, 140

135

Косово -лап.. Цар .теши царицу.