Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

ДЕВЕТА ПЕСМА

Полазак. Царица узалуд уставља браМу. Цар наређује Голубану да остане у Крушевцу, али јМзло после оде и он на Косово. Коганчић полази да уходи Турке и да ослободи Прехвалу ропства. Војсава, и сама то чини. У вече на гозбн код цара гуслар Славопој прослав.ъа победу на Плочнику и прнча, како je Милош ослободио виду од насртљива змаја. Прехвала међутим злостављана и мучена робује и њен господар наређује да je изведу на тржиште робља.

Дође и поласка час и даворије јекнуше гласне, Бубњи и трубе звучне, фанфари и свирале јасне. Убојна песма ce меша са наредном виком редара. Заигра срце у сваког борца и храброе главара. Пред свима дар Зелёнка порфиром јаше. Војводе прве у чету около њега се збраше. Он се са дарицом раста. Обилић прискочи врли, Царицн руку да љуби a љубу да премилу грли. Она му очију сузних на кобни евршётак не слути. Вук се на госпође Маре бригу и жалост љути, io Па joj се чуди и тврдо поносној даје на знање, Да he јој избећи жив на Косову битку и клање. Југови синови немо крај сестрице поћи не хтеше, Него се здраве с милом и брижну у тузи je теше. Али им она не тражи празне за утеху речи, Мелемом таким се гьено болано срце не лечи. Него их моли редом, да један, по вољи цара, Остане с њоме на дому, да се о сестрици стара. Да joj у невољн буде у место оца и војна, Докле се цар не врати са Косова бојна. 20