Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Она их моли и милост сузом и пољупцем проси, Али у грудима sà њу ни један срца не носи. Поносни Бошко стег и крста знамење часно Показа њојзи с коња и закле се громко и гласно, Да га из руке јуначке другоме предати неће, Док му и последњи удар срце у грудима креће. ..Одох ти с војском, сејо, за српство да погнием славно. Твојега брата одавно то Косово жељкује равно. С овога коњица чила само he смрт да ме скине. Слатка je она, cejo, за слободу када се гинеК 30 Рече и оструге даде алату коњицу чилом. Царица притече редом сад свакоме брату милом. Али узалуд коње под силнима уставит куша; Нико јој не види суза, нити јој плакања слуша. Најпосле Ненаду младом, плачна на колено паде, Обисну о појас руке и дете преклйжати стаде. Заман je све, и Ненад, нејако млађано дете, Оте с’ од гье и добром алату показа пете: „Идем ти, сестрице, кликну, на Косово поље то равно, Гинути за крст часни с браћом и царем славно. 40 Hshy да издам браћу ни sà које сестрице благо. Луговом детету младом пасти за Српство je драго!“ Оде а царица писну и сломљена срца се сроза На сињи кам због ових неслућених јада и гроза. Милости за се у хладном камену сузама буди, Када je немају ови камена срца људи. Ледино цара срце са толике жалости боли, И он низ образе сузе за госпођу царицу проли. Па се осврНе по војсци док слугу Голубана спази, Очинским рече му гласом, са добра кожа да слази ; 50 „Ти сјаши с Лабуда, сине, кожица жељнога боја! Нека ти буде аманет царица, госпођа твоја. Врати јој милост жену и матержу негу ј а ко ; Прежали Косово, сине, макар да није то лако ; Нађи се жој и пази je док се из боја не вратим; Очинском мнлошћу само жртву ти могу да платимо Рече а витезу младом се скамени срце у груди, Зашто га задеси удес, да je ван света и л^уди.

155

Косово ix. Милица уставља браћу.