Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Никад не пристоји, да се у девера сестре загледа. Подлећи такоме сраму она се поносна не да. То јој бејаше један разлог без разлога права, С којега другу цуру неби заболела- глава. Али од тога беше друг» и јачи и већи ; Женски њен понос нехте лудоме срцу подлёЬи, 220 Beh му заповеда да се подложи судби да трпи И да у делима рата утеху за то дрпи. Па да се освети срцу, да свисне од тврде јој воље, Сада he противу њега на Косово кренути поље, Тамо супарницу своју ропства да спасе и срама, И да je одведе милом војну пред олтар сама. Љубави! љубави слатка! ах зашто си сверепа тако!? Често у самоћи пи сну Војсава тихо, полако. Љубави! љубави! што си тако ах нёмилосрдна!? Велика власт je твоја ал’ и тиранија грдна! 230 Злобна, без милости, слашЬу непостижном срце очараш, Па на залудело после од чемера стреле обараш. И кад те човек од себе, противу себе, гони, Свети je веЬн роб и суза све више рони. И када тражи да смрћу i'ßoje се избави власти, Последњег часа ти му жудне ускраћујеш сласти : Не даш ни мрети му грозна, ма да ни живети не даш Владарка срца без срца на бедну жртву не гледаш. За што ли онога давно и жуђено чеканог дана Не паде мртва са њиме делећ јуначка мегдана!? 240 Слутећи само да he на њега наићи храбра, Судба јој угове, сабљу дићи на љубљена рабра. Жестину двобоја она изазва жустрином сама, Срце јој обрва јад и на очи паде јој тама. Тражећи слепо смрти јурнша она на inera, Нити од његова копља и топуза мишља да бега. Зашто ли, кад јој судба испунн жељицу живу, Те je пред сабљу стави љубљеном соколу сиву Зашто ли хтеде само шалу са њоме да прави? Зашто без мртве главе у корице да стави? 250 Како би радо тада пала од његови.х руку! Како би лако смрти поднела болова муку!

160

Косово IX. Војсавини ЈАДИ.