Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Која 5и њојзи била право лековито биље, Утеха бескрајна срцу а небесно души миље. Тако ce Војсава јада, ал тајну јој нико још не зна, Никоме још je није поверила вазда опрезна. Уздахе њене ни сунце свевидно јоште не знаде, Нити јој мота и нојца са срца тајну да краде. И докле пречицом Иво ита пред војском осталом, Она странпутицом крете са четицом својом малом. 260 Окрете путем Жичи а отле уз Ибар he поћи, Магличу чаробно дивном у зору сутра he доћи. Па he Студеници, да се на гробниди светога краља, Моли за дара спасегье и убавих српских земаља. Ништа не каже ни себи а камо ли другоме коме, Али he сведу и јаде, што но je млађану ломе, Ипак исповедит’ зар, и молити свётитед>а, Да јој исцблитељ буде страсти и манитих жеља, Да јој подари души мира а телу снаге, Живот да млађани даде sà спас отадбине драге. 270 Дотле и српска војска првом je конаку стигла, На домак Јастрепцу око и шаторе беле je дигла. Тихо се спустило вече сутоњем грлећ јунаке Шуми и зуји зрак вечёргьи и хлади војаке. Велике ватре пуцкйре од грања и ломна сувйрка, Вечером сваки се труди да умор и глад заварка. Који о себи не брине, тај коња намирује добра. Младе замбрнике неке сан Beh у наручја побра. Старији пак и који не ратују први пут јако, Не мисле дивно вече тако изгубити лако, 280 Него крај пехара вина весело време крате, Да се за данашњу жегу румёником хладном наплате. Војводе прве и бане Лазар за трпезу сабра, Најбоље вино, малвасију, храбре да гости одабра. Ту се из пехара златних румёника ватрена лева, Искра у варнице сева, те груди јунацима згрева. Пред царем стоји леген дивно израђена кова (Царскога стола украс и највећа дика његбва) Либара дванаест хвата од злата je исковая чиста, Драго камење ко сунце јарко на поклопцу блиста. 2ЭO Напред, са стране и остраг под држице наднетим сводом КОСОВО 11

161

Косово IX. ГоЗБА КОД ЦАР А.