Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Четири годишња доба и жиће човеково згодом Дивно извајане руком вештом и уметном стоје: Прилике женске и свака знамење казује евоје. Лево je девојче младо таман напупелих недри, Осмех на усти јој невин, на очима поглед јој ведри. Природа около ње се таман у цвеће облачи Свечано рухо из санка пренута на се навлачи. Сунце на уранку зраке на њу разйстире бујне, Те љуби лице бајно и усне наједрале рујне. 30G И грејућ у недри миле пупољке, тихо их креће, Да се у најлепше оба развију пролећно цвеће. Прилика ова једва живота сласти и свесна, Бајна je младост и њојзи равна по чарима весна. Напред на пехару стоји чаробна женска лепота, Страсна и жудна сласти земаљска кратка живота. Очи јој казу ј у чежььу а горе за пољупцем уста, Душа се цела слика Heaàjasna грамзиво пуста, Koja ограничит’ незна прохтеве силне и страсне, И сита расте још већма место да клоне и спласне. ЗЮ Богате дражима прей успешно љупкошћу новом Надима чаробност паса у заносном створу овом. Косе јој златне низ леђа, одело у борама бело Пада низ вилински витко живота препуно тело. Груди избачених с-тоји на стазнци цветнога врта, Чежња за сластима жића са љупкошћу лика и црта Дивно се овде меша и човека чаром опија. Венац пуноцветних ружа у косама њеним се свищ, Грлице две у зраку над гьоме у лет}' се л.убс : Ладине веснице миле славу по свету јој трубе. 320 Прилика ова лето и љубави сласти предстйвл,а. У десно друга јесен у плодности њеној наставља. Жена окружена свога драгога порода јатом, Седи у дому срећном и благослова богатом. Около ње je својим дарима природа штедра: Најмање дете je мати на млечна прислонила недра. И докле оно напйтак ружнчним уснама цеди, Мати обдарити мило и старије нежношћу редн. Преслица поред ње je: вредности симбол и рада; Она je скиптар којим у дому домаћица влада. 330

162

Косово ix. Царев гтехар.