Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Последња прилика, баба овештала с йогом у гробу, Подесна таман Je слика зимњем и мразноме добу, Снега и пустише царство и мртвило свуда je глуво, Оштри и студен и ветар и лишће пожутело суво. Таки je дивни суд, са бокова, а на поклопцу Крилату гују видиш у канџама љутоме копцу. Најпосле дробни бисер грло на легену кити. Слатко je Лази вино из оваког пехара пити. Најслађе пак je што дивни лзген од Милоша доби, Који га Јггљачка када Турке на Плочнику поби. 340 У том и дика певача, Славопој витез од Праче, .Прихвати гусле и струне звука будиоником таче. Прозриво шегово око заиази добро и јасно, .Цареве мисли и песма заори с’ шегова гласно. Песма о славном боју и братимству српских земаља, .Када на Турке призва Лазар од Босније краља, И када Твртко мудри и верни му другар у рату, .Најбоље чете посла своме у Крушевцу брату. Лазо пак ове и своје Милошу храброме даде, Који по Плочнику Турком онаке зададе јаде. 350 Поплоча турским трушьем Плочника поље равно. Ту и BajàaiiTa бурног на мегдану савлада славно. Плаховит он се беше устрёмио на српског јунака, Али му устави наглост Милоша десница јака: Рањен од шегова мача пови с’ по когьицу чилу, Саломи српски соко турске орлушине силу. И цела чета верних јеничара, његозих слугу, 'Изгибе, докле га спасе да гору не дочека ругу. Потоком крви земљу и зелену полише траву, Главама својим докле заклонише његову главу. 3 60 Велики шићар ту Срби задобише, злата и блага, Коша убојних, оружја, што сја од камёша све драга. .А преко свега и бисер Иконије града, Милошу паде у ропство султанија Цемила млада, ■С левом другарицом Ајшом равном од Шираса ружи, •Која одведена од ше сада у самоћи тужи. Победу ову и славу Милоша врла јунака, Тледале, дивећ се храбром, и виле небу с облака. .И међу њима прва Љубодрага, млада и дивна, 11*

163

Косово ix. Славопој слави Милоша уз гусле.