Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Беше прекалила мач јунаку на Турчина кивна. 37а Подметла беше Ждралйну лака и невидна крила. Трогубом силом јунака и коњица запоји вила. Мила и благодйрна увек се с ужасом ceha, Како je једном снађе у планини кобна срећа, Када на Лэуботёну сунцу и небу ближе, Вилинство своје са себе, крила и окриља диже„ Па се без бриге баци у језера плавога воде. Да се у студи расхлади срећна са дивотне згоде-. И докле таласе белим рамёнима вижљава пара, И докле хлађаше груди вреле што пламте од жара,, ззо Дотле и паклени удес нанесе огњена змаја, Kora разбудила беше ловачке хајке граја, Ти се из небуха нађе на обали језера плава: Мишља да онде у хладу сводовите јеле проспана. Али га сан и дремеж прође у једноме трену г Када у језеру спазм вилу и лепоту гьену. Помама страшна га снађе, да гиздаву мому улови:.. Брзо и хитро се троми, шта he да предузме, дови., Грабљивом руком за крила гьена у трави се маша.. Храпавим гласом јој викну: „Сада си, Љубице, наша.. 330 Давно ja чекам, душо, и оваку вребам згоду, Да те без крила твојих у језера катерам воду.“ Рече и крила њена одбаци јели до врха, И скинув своја за њом се у језеро таласно скрха.. Да je у помами огњен у загрљај страсни зграбп, Да јој девојаштво свето похоти својој пораби. Она пак јадна, кад виде, каква je задеси бёда. Стаде се бранити лепа од страха и ужаса бледа.. О да je добра јунака нанела срећица туде, Те да на погледу онде борби и вијању буде! 400 Како он пламти страшћу а она га грди и мрзи. Како су језеро плаво заљулали плахи и брзи. Како се вије пиштећ пред немани деклида бела, И златном косом крије лепоте нагога тела. Вода у капљама пршти и пена je делу омйва, Бајне да прей и дражи вилинске њој посакрйва.. Али je заман: лепота много je већа скривёна ; Гнздаво одевена лепша од наге je жена.

164

Косово ix. Вила и Змај.