Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

За то и помама много јача у силног je змаја, Него ли чедност њена; борит’ се нё мож’ до краја. 410 Снага jo] малакса већ и потеци све су јој краћи. Најлосле с места више не мога жалосна маћи. Тада у несвести веђ од умора бола и ]’йда, Готова беше да буде гьеговом жртвом млада. Згрожена осети дах са уста му огњене пене, ТЬегове -канџе се већ дотакоше гиздаве жене. Пламтећи очима страшним узе je он преко пола, И она с’ обре ван воде у гьеговим рукама гола. Шта друго немоћна жена почети јако знаде?! Цикну и врисну да камен заплаче на њезине јаде. 420 Цикну и гором чарном далёко се разнесе писка. Познаде Милош пред хајком ловаца од куд je вриска. Окани с’ лова и наже плавоме језеру брже. Стиже у добри час и изненДђен се трже, Змаја са лепотом видом у канџама када спази, Како из језера таман журно са јадном излДзи. Часа не часећи запе јунак за тетиво стреле: „Ако ти живот мио, виде окани се беле!" На сусрет викну њему и оштрицу напери љуту, .Да му развесе ртом утробу краљушто-жуту. 430 Збуни с’ огшанац на беду, што га из небуха снађе. А вила нове снаге охрабрена на ново нађе, Па му се оте из ропства и побеже гором у страну, Милош се маша копљем за јелову високу грану, Па јој добацује крила и окриље њезино сјајно. У мах у вилинском сјају чедо се указа бајно. Па се јунаку врати, да десницу њему целива. Милош je гледа и мисли млађан да снове снива, Па јој ускраћује руку и сјајној лепоти се диви, И ради помаме више огњеног змаја не криви. 440 Разуме његове јаде и веселог пушта га ома, Оружан да се врати ал празнога срца дома. Тако јунака јунак на мегдану штује и цени Задрхта вила и огњем попухнуше образи њени, ■Свладана великодушјем, она се толико зане, Готова беше јунаку на груди јун§чке да пане, .И да му вилинско срце и своју лепоту поклбни :

165

Косово X. Милош ИЗБАВЉА Вилу.