Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Непротивстајна je сила Милошу дичноме гони. Али се у том сети и невесте његове бајне, Цареве миле кћери. И сакри му срца тајне. 450 Ту посестримом поста славног и дичног јунака. Па да јој буде српства понос и одбрана јака, Она му, благодЁрна, поклони, као што зна се, Оружје своје страшно да Турцима дели ужасен Тако се заврши песма витеза славног од Праче. Свачијег срца се прича лепо исказана таче. Лазар од радости сузу раздраган тек што не проли. Бранковић само славу толику туђу не воли. Једини на срце он равнодушја оклопа ставља: Да се не заноси кад се Милоша име прославља. Док се то збиваше ту и војска од Крушевца града, Оде на Косово, дотле несрећна Прехвала млада, Робигьа тужна дане доживљује горе и теже. Hè уста никад без плача нити без уздаха леже. Дани joj беху ко њена несрећа страшна, бескрајна; Бесане ноћи у тузи проводи робиња вајна. Не преста Арслан и даље удварат’ се прелепој моми, Али упорство њено не мога ничим да сломи. Заман су ласкаве речи и обећања безбрбјна: БЬегова страсна љубав срца се не таче њојна. 470 Заман су поклони скупи бисер и жежено -злато. Лраго камегье и свила : она и не гледа на то. Све он то баци лепој шакама пуним крај ногу: Али je одговор увек: „душмана љубит’ не могу!“Тако то потраја доста дугих и тешких дана, Докле се Арапу плахом досади ова тенана. Чекања беше сит и ласкања својег без наде: Сломити силом упбрност хтеде у Српкиње младе. Грубошћу хтеде отёти чувано благо скупо, Koje од добре воље чека узалуд и глупо. -isiАли и тада слабост њена бејаше још јача, Hè презну она од смрти ннт оштрице његова мача. Лепо joj лице и нежно тело и снежане груди Нагрди сйшицйма крвник и напасник луди. Изломи слабој руке и обла рамена joj зп-ьави; Грло joj ноктима пара и бесан je шћа да удави.

166

Косово ix. Прехвала робује.