Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

ДЕСЕТА ПЕСМА

Мати ветрова Кошава омета српску војску на њеном путу. У вече тога дана долази у војску Срђа Злопоглеђа. Међутнм Марко je већ био код Усуда, познао тамо суштину судбине, видео прошлост, садашњост и будућност и познао зашто мора српско царство да падне. На растанку ипак му дозволи Усуд ићи на Косово, али у туђем лику. Џин Дукљанин.

Дотле и војска даље оде низ поља и друме, Докле у планине стаже и у непроходне шуме. Сад стара вештица Треса на Милоша кивна и љута, Наста да војску помете и да je сврати са пута. За то и оде равној себи, a негдањој вили, Кошави, која такође за страћеним вилинством цвили, Koja се некада зваше Косава докле бејаше, Дивна у облаку вила и лепше од зорице сјаше. Она у огромно] шпшьи на Дунаву легло имаде. Царица ветрова, свет из темеља дрмати знаде. ю Силна владйрка и мата она je свим осталим, Страшним олујама исто ко и ветрйНима малим. Она у младости давно] најлепша вила на свету, С лепоте златне косе, најлепше дике у лету, Косава прозвана: беше немирна, бурна и плаха; Страсна, похотљива, даде жудима срца маха, Докле са силама ноћи, зоре и вечери рујне, Изроди плаху децу, ветрове лаке и бујне: Устоку, што се у стоку прострелом буран залеће, Мекушни Југ што буд}\ из мртвила зимскога цвеће, 20 Страхотну Бору, што море на земљу избйцу]е црну,