Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Ko ce усуди на њ, ко тресак са неба га згрува. 100' Кон. му je много већи од свију других и јачи. Колико јунак оружјем, толко он копитом тлачи. Медвеђе руно му снагу џиновску делу покрйва, Али му сакрити неће пламен са ока жива. Нити je знаоцу правом, због чудна одела и грозна, Тешко да праву вредност коњицу силноме позна. Магь да га буни чудни накит о седлу уббјну. Десно je топуз тешки прикачен коњицу гојну, Лево пак тулум вина прислоњен носи уз рамо, Да му на рахатну нуту не криви ни тамо ни амо. 110 Сам јунак добро вино као да ценити знаде, Jep га не цицка за- цело на коњицу тек бадаваде. Цела се задиви војска јуначини чуднога строја, Који се тако много љута зажёлео боја. Сваки се њему и силном његовом парипу чуди, Али му нико не мисли ни заиру чудну да куди. Ценећи пак по орзокју и топузу страшног јунака, Познаде сваки и колко je његова десница јака. Весело прими Милош у војску другара ваљана. Па га за име пита и откле од којих je страна. 120 Овај се каза да je са Урвине зелене горе, Да je ко хајдук ишо сиње пребрбдити море, Ал кад je чуо за ову противу Турчина војну, Он ce je диго’ да крвљу запоји сабљу уббјну. Њему je занат војска а право занимање битка, Највеће благо му коњиц и сабља о бедрима бритка, Именом Срђа се зове, али због ока и веђа, Неки га прозваше ради шале и Злопоглеђа. Радостан Милош га слуша и одмах пред цара га води, Да му покаже у војсци какав се јунак находи. изо И сами честити Лазо јунаку зачуди се доста. Па да би милошћу царском предусрео драгога госта, Себи за трпезу с десне уз колено седа га стране. Сад га и сви остйли посмйтрати сташе тенане: Како се ретко за јело и за ђакбније маша, Али се за то чешНе пред њиме успражњује чаша. Како не прича много, и тад све о лому и боју, И како десницом хвата сабљу бри}ёткишу своју.

171

Косово X.. Необичан дунак. .