Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Дође му као прибежје са грешна и варљива света, Ком je велё.ъепно ово блаженство диље и мета. Све се то зби у једном трену од муње брже, Па се и изгуби одма и Марко се зачуђен трже, 180 Када на престолу царском угледа земаљског дара С круном на глави, где се о царству и држави стара. Сила je његова страшна и живот му многих у руци, Падају главе, викне л’ готовим слугама, туци ! Али и многи јад и беду отклони™ може г Неправду гонећ и правдой мирећи који се гложе. Убрисат’ многу сузу њему je прелако дело, Силнику он je кадар погнута смеоно чело. Једва и разазна Марко, незнан у чудноме збору, Усуда лик и схвати његову трудбу скору, 190Како са кћерима својим људима дели судбйну, И сваки час у напред животу одрoђује њину. Најмлађа од њих конац на хитро вретёно му преде, Среће и радости конац али и туге и беде. Бајна Милёна то je, мила ко зорица рујна, Бела рамена јој краси озлйЬена косица бујна. Недра јој бајем пупе а осмех на уснама спава. Жића почётак она свакоме створу дава: Наду у прву љубав и снове заношљиво слатке, И неповратне дана млађаних радости кратке. 200* Друга суђаја je лепа Добрана набујалих недра. Милошћу сваком увек своме љубимцу je штедра. Власи коврчаве венац од винове лозе joj краси. Поток изобиља стопе цветогазне њезине кваси. Tpeha je мрачна Мрзана, очију паклена сјаја, Која у души злобној завист и самрт спаја. Ножнице оштра реза држи на концу вазда, Да руши блёгосташе, које joj сестрица сазда. И чим Добрана слатке радости коме измени, Одмах Мрзана за њом жалошћу све то засёни. 2U Чим прва срећу да, са несрећом ту je већ друга; Ако je она и кратка ова je сувише дуга. Како Добрана слатке утехе патнику пружи: Мрзана бригом новом одмах му радост окужи. Каже ли она „живот!“ ова већ самрт снује,

173

Косово X. Марко угледа Усуда.