Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

И конац ножнидама секућ подвикује: „всује!“ Уз то се кикот њезин Марку се срце следи Хори просторијом страшно, где судија отац јој седи, Противу њене воље немоћан подићи гласа. И сами У суд не даје противу самрти спаса. 220 Савета џинова Марко, сети се, какому рече, Па се у трену ока крај судије моћнога стече, И све што ради он то чинити отпоче саде: Ћутећи снује cpehy људима али и јаде. Али земалзски створ са страхом у души гледа, И срце му се стеже и пуни се сантама леда, Како самовольно судба овде и на дохват влада, У чију правду се силник исто ко паћеник нада. И кад би само смео, Марко би одма клеко, Покорно али јасно и самом би Усуду реко, 230 Шта значи делити правду и судија праведни бита. Такога суда људи зајста одавно су сити. .Али се згрози од строга погледа, којим га стреља, .Да се окани празних овде и сулудих жеља. Није ли јасно, й сам да робује овде и страда; Закон судбйне и над гьим да стёгом неумитном влада. Виша и силнија воља све je удесила ово: Божански закон ново не прима ни једно слово. Поставка и одржања света и свију твари Услов и гмисао то je. За измене ту се не мари. У томе паде и мрак и време да одмор завлада, После оволико лома и Маркова труда и рада. Усуд сад уста и злата и драга камења и круна, И друга блага узе бацати ту без рачуна, И викну „Злато и круне рођеним сада се нуде! Како би данас мени тако и гьима нек буде.“ Три пута изрече то и Краљевић учини исто, Бацајући около себе бисер и злато чисто, Скиптре знамење власти, дијадеме .сјајне и круне, И сваког другог блага и алема прегрши пуне. 250 За тнм отпочинут’ оде суда ужлитељ старко. За њим то исто чини и незван помагате.ъ Марко. А када свану и дан се огрте видела плаштом, На пос’о даде се Усуд с новом неуморном пашто.м.

174

Косово X. Самовоља судбине.