Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

И тешке друге муке и работе свршише многе, Трудише деснице снажне и лакога корака ноге, Бише и славни и срамни, cpehe промёшьиве вазда. Таку и тога дана рођеним Усуде рзда. Уморан кад се смрче и нестаде свему трага, Захвати опет Усуд препуне шаке блага. зои До душе диадёма и круна за давагье нема, Ал за то злата и сребра сипаше рукам’ обема, Вичући: „Како мени данаске тако и њима, Који се родише данас, нек je удељено свима“!. Опет отпбчинут оде суда уделитељ старко За њим то исто чини и незван помагатељ Марко. А када свану, место дворова онде се сазда, Кућица скромна, где су брига и вредноћа газда. Муке и труде још веће данас he Усуд да дели. Најпре тргбвањем свет обйлазит’ мораће цели: ЗЮ Пустињом где су страшни крвожедни зверови друзи, Па гором где су пуни хајдука непрбходни лузи, Морем без компаса као изгубљен синак у мајке, Бура где цепа једра и трошне потйпа шајке. На коцку живот ставља поради шачице злата, Стрепећ и дрхтећ несан сваког у жићу сата. Затим се показа ловац, кој лута по сунцу рад лова, На мразу мрзне али страст га не оставља ова. Беше и човек готовая што живот продёмбели цели, Судија правду што дели и лекар што бона исцёли. зл) Оба у животу срећна истински мало су пута: На једног неправда увек на другог болеет je љута. За тим се показа златар и уметник светскога гласа, Па глумац, који тоне у дугове грешан без спаса, И који туђи лик и туђе занймагье узе, Те на изменце смех изазове. илити сузе. Најпосле заврши Усуд ко појета увенчан славом, И као такав, ходећи стазом поштёгьа правом, Оде да спава с празнпм стомаком ноћи ове, А црева поуку крче : то ти се слава зове. 330 Ус пут још кано од беде захвати Усуде блага, Што се још затекло беше и не оде јоште до врага ; По којн дукат и динар сумњиве вредности нађе,

176

Косово X. Први дан код Усуда.