Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Али од царских двора нигде сад нема ни трага. Нити се познати може шита од онога блага. Ипак изобшье часом мање а часом и вейе, Владаше опет свуда ма и промёшьиве cpehe. Господин силан и виђен и доглавник начини с’ јако Земље владара, и пошту велику задоби лако. 260 Постаде силник, што главу само пред престолом свија, А макне л’ мало у народ; памуком крв му испија. Богаташ би што свет у касама заробљен стеже, И без удвојена блага у вече спават’ не лёже, Који би, да се маши руком и сунца јарка, Мислећи да je дукат од жежена злата жарка. И кад би могао само, да га под кључ домами, Срећан би био у тами васйона што he да чами. За тим и војник би и војвода велике славе, И проли многу крв и почини покор и страве. 270 Војске самотворне гони а друге на победу води, Крвав и страшан пољем славе и ужаса ходи. Марко чињаше исто и својски помагаше њему, Витешком послу вичан, свуда и вешт у свему. Самога ратнога бога надмашити витез би мого. А трудба дуго траја и снаге се утроши много : Летши до подне дан а звезда са неба ведра, Припече зло и зној му обли и плећа и недра. И када Усуд јаукну рањен у леву слабину; И Марко страшног бола осети целу силйну. 280 Затим и борба на мору поче се крвава, бесна Ко да je земља мала и за убијање тесна. Галнје пуне војске и паклених огњених справа, Стадоше лупати једна другу врх таласа плава. И запенушено море поче да кркља и праска, У ивер ситни се расу грађа и трошљива даска. Природе бесне сила човека дрскога спута. До неба вал се диже и жртве незајазно гута. Не више узвик и клика већ рањених јаук и писка Заглуши зрак, и све се рад спаса на палубу тиска. 290 Ватрени колут се клиза низ таласе пурпурне боје, Лешеви мртви њиме пловећ на хшьаде броје. Подлога масна не да тонути грднима доле, Него их кивно мрцвари о шиљате литице голе.

175

Косово X. Први дан код Усуда.