Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Којим од з'дарца Турчин заклонити препону граби. Али ни одбрана њена ни мало нё беше мања : 111т (ТОМ и даницом звездой недра од ударна склаша. ыоКолико силан беше и киван лепотици моми : Кошье се бојно у руци плахоме Турчину сломи. Али он крњави штапац у зелену травицу врже, И док у загону беше, сабљу из корица трже. Војсава исто чини и пале змијоштрице с’ лаћа, И хитро Ласту на нови судар са загона враћа. И када јаком једно другоме сагледа очи, Ко љути рис на риса крвожедно, клади се, скочи. Ко мун>а сева оштра сабља по зраку и сукти, Звекейе рез о рез и пламен на ударац букти. !s(> Лечи од лупе поље и ваздух језовито зуји; Птице са обзорја беже, к’о да се боје олуји, Коњици силни се бију грудима трком у груди, Фркћу и вриште и мегдан деле ко исти људи. Пропише с’ вранац и Ласту пода се би хтео да срнне. Она му темрем прети и скоком на силног се вине, Да му пробурази прса ил ватрене очи избоде, ЛЬуто нагрђен с мегдана овога јадан да оде. Војсава којој снежне лепокројне мишице беле, Онамо где се од облих рамёна и плейака деле, iал Мало заштййене беху железом тврднм и шиноы, И куда Турчин гађа насумце грома силйном: Вешто одбијаше смрти намешен ударац сваки, И зајам двогубо вейи врайаше Турчину таки. Тражейи, да му челик на зглобима оклопу попре, Те да му резом до тела и дамара животних допре. Вида то Турчин и, злу се надајуИ, о горем ради, Па јаче поче и брже за ударцем З'дар да сади. И да би могао отпор неслуйени једном да сломи, Сад се на лабудски врат дамаскишом окоми моми. '7O Звизну смртоносни рез ка цильу са грома сплином. Млада јунакиша једва присебном стиже хитрйном Живот заклонити драги первазом тврдога штита. Али од челика љута оштрица сабље одбита У поље склизну и бело таче лепотици раме Баш внше обла свода десне го.шцајке јаме.

196

Косово xi. Мегдан.