Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Да ми je убојни жар у грудма ишчйлио, свено, 100 А место њега срце рајско обузима миље, Да се ко јагње борбе крваве сад ратосй.ъе“. Задиви с’ Војсава такој речи мегданџије млада, Па му добйцу}е другу пуну оштрйне и јада. „Заиста, сад ми je јасно — : рече са подсмехом мома, Зашто си сметен очо из оног на Ситници лома, И што си онако срамно у руке запао мени Последней пут под оружјем јунак сукњоноши жени. Бегање занат je твој са часна jynâ4Ka мегдана. Брбљиве речи твоме охолом срцу су храна, по Збиља je твоја равна клобуку једном од пене. Ал се рад тога ниси трудити мэр’о до глене, Мањ ако желиш срамоте искусити црње и горе Од једне жене, ти оружја недбстојни створе!“ Са ове туђе данас придёвене њему срамоте Бајазит плану и узвик из грла јуначка му с’ оте: „О ти јунакињо горда, прекини прекорна збора! Сведок ми оно сунце и равно поље и гора, И образ мој и твоја заносне чари лепота, Да на мегдану с тобом никаква јоште срамота, 120 Сустигла није мене, нит he то икада бити. А да je тако, тајне нећу ти више ни крити. Нисам ja онај кога оружје порази твоје, Који у ропство пада; друго je срце моје. Знај, да се онај, ко те позва на мегдан не боји Претње и хвале твоје: јер Бајазит прёд тобом стоји.“ Рече и визир с лица јуначког насумце диже, И пође лепој на сусрет смеоним кораком ближе. Војсава плану са таке иедбстојне шале и глупе. И недра, тако мирно испод панцйра што пупе, Ш Бурно и гњевно сташе да се таласају њена. Муња за муњом сева из очију свакога трена. Рука се сама диже и коплье се само крете. Коњици бојни ко вихор на сусрет кобни већ лете. Војсава гађа Туре међ зглобове гвожђа у бедра; Девојку Турчин право у пркосно сведена недра. Војсаве копље у чељуст змају на штпту ce заби, 13-

195

Косово xi. Бајазит се казује Војсави.