Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Б E Л E ШК E

I. 35. Најстарији праоцн турски. беху Хиунги. Њих нестаје с позорнице свет око 460 г. после Христа,, а место њих се јављају Туке, да у првој половики VIII века и њих нестане, т. ј. да им се држава изгуби а они да и даље трају под именом Хоејха, Ујгура, Огуза, Селџука, Сарацена, Османлија и т. д. У народно] песыи о Страхинићу бану спомиње се као нарочита војска у Турака, Тука и Манџука, речиыа: У Турчина другу војску силну Некакога Туку и Манцуку Ja што хуче, ja што силно туче. Шта друго може ово бита него Туке, праоии Турака који су се у цвету своје силе распростирали и преко неле Манџурије. Имали су они тада два огромна царства једно западно ту око Персије па до Алтаја и Иртиша, а друго даље на исток преко Манџурије. Зар није јасно, да у оном стиху народна песме Тука означава ово западно а Манцука оно неточно далеко њихово царство? Да je тако позваћу се и на историски факат, да je Јустијан 562 долазећи са овима на западу често у додир начинио био с њима и савез против Обара. Своје име Туке беху добили од некога светога брега који се налажаше негде око реке Иртиша и беше главно зборно место за њихове религиозно обреде. Taj брег изгледаше као шлем, а шлем се турски каже Тегиех а и оне извесне, и нама познате богомо.ъне зградице над гробовима, зову се такође Текије, И оне се зидају на облик шлема. Запета, после свега овога, а и иначе по многим карактерним знацнма у песми о Страхинићу бану могли би смо се озби.ъно запитати : да ли je та песма својим првим постанком у истини народна, или je њу саставио добро школовано, учено, па, макар и калуђерско лице, коме je прошлост Турака толико позната била, да je и Туке и Манџуке споменуо уз њих на Косову? 1. 47 и 48. И Угури и Огузи су неоспорно старија турска племена и названн су тако по својим вођама, који су их организовали у државне целине. Угури се спомињу и пре Тукија и после њих. Као најобразованије турско племе они су имали добро развијену писменост, и језик њихов je најстарији облик селџуског језика из Kora се опет развило доцније данашње османлијско наречје. Онај први тако звани Џагатајски језик развијао се за себе н представља старотурско наречје, a овај други, османлијски, новотурско. Литература старотурског наречја угасила се у почетку XV столећа, али тим наречјем говоре и данас Узбеци, који су као непо средни потомци Угува добили ово име од једнога поглавара својега, Узбег-кана. Огђузи Огузи јављају се поред Тука и Угура измсћ Оксуса и Јаксартеса и носе нмс од поглавице Огхуз-кана, којн je по предању бно саврсменик Аврамов. УXI веку они долазе у додир са Салџуцима и њихова историја стала се с историјом Селџука. Па ипак je племе Османово чист непосредии нзданак тих Огуза, jep прадеда његов Кајал беше Огуз. I. 53. Селцуци су били најзнатније турско племе пре Османлија и они су основали две силне царевине, од којих се једна рашири на исток преко Персије и на