Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

југозапад преко калифата багдадског а друга на запад преко мале Азије и азијских провинцнја грчкнх. Селџук оснивалац династије имао je три сина Михајла, Арслана (Израи.ъ) и Мусу. Михајлов син Тогрул прозва се краљем Селџука и ноне се у Нешабуру на престо некада веома славних и силних Гасневида, одакле се на скоро рашнри влада Селцука и над Багдадом. Друго, западно царство основа Кутулмиш син Изран.ъев (Арсланов), унук •Селџуков. Престоница овог царства беше Никеја. I. 53. Санџер, који се овде спомиње беше силан и славан владалац у западном царству Селџука. Он хтеде подјармити и у ред довести праоце Османлија Огузе а посла на њих војску од 10000 војника, коју Огузе потпуно сатру. Сад се Санџер крене на ььих лично са 100000 војника да их казни, Огузи се уплате и заишту мир под врло тешким условима алн охали Санцар и то одбије. Заметне се очајан бој, Санџар буде до ноге потучен и падне у ропство, одакле (1156) утекне али наскоро и умре. Та погибпја je била и негюсредни повод пропасти царства Селцука, jep je оно трајало свега још око 40 г. после тога. 1. 59. Асасини беху религиозно војничко удружење налик на слична удружења код Хришћана која поннкоше за време крсташких ратова. Они се и организоваше баш у то време по угледу на Хришћане, и наскоро посташе беда и наваст више Мухамеданцима него ли и Хришћани.ма. Основаше прав}' државу у држави и раширите свој уплнв и своју моћ преко целе Мале Азије и Перснје. Нзихове поглавице беху моћније него владаОцн сами, тим пре што се сада оба царства Селџука беху распала. Отров и мучка убиства употреб.ъаваху врло често да до ци.ъа дођу. Добро познати крсташима за време крсташких ратова посташе овима символ подлости и покварености. Име њихово наскоро поче значите свако зло, а код Француза се и данас по њима сачувала рек assassiner мучки убита, и погубите кога. У нашем народ}' такође су (преко Турака?) остали у рђавом спомену, jep се код нас за необуздану, дивљу руљу људи каже да су као Асаси. I. 65. Аламут беше један од најтврђих градова Асаеинских. Као орловска гњездо подигнут на ши.ъку једне стене, у једном планинском теснацу, он беше скоро кеприступан и неосвојив. I. 70, Град Акону освајаху Крсташи под Ричардом Лавовим Срцем. 1. 89. Черкези су стар народ. Под именом Циркасија, Чирказа, спомињу се ■они и пре Турака и доцније врло често уз њих. Више и тачније о Муратовој војсци налази ce у XI! песми I. 124. На Плочнику претрпеше Турци од Срба страховити пораз 1387 год. ДOOOO их би сатрвено. I. 170. Русалке, koje овде спомшьу и дан данашњи су важна чшьеница у културно верском животу нашег народа у нсточним и југоисточним крајевима. У неким од тих крајева Tpojime се и не зову другојаче него Русалнје, Русалнице и народ велику важност даје томе празнику, У околини Ниша на пример скоро целу недељу дана не ради се по.ъс од страха од Русалака. У Крајинском округу за тај празник скопчан читав низ верских обичаја. Нарочито девојке и младе жене морају учинити прописану пошту Русалкама и извршити утврђене сбреде. Имао сам једном о Троцкизма у болници неготинској девојку из села Јабуковиа на лечењу. Кад je освануо први дан Духова она je вазда молила и плакала да иде кући да ее одужи Русалинама. Кад не би пуштена она проводе делу noh у највећем страху и дрхтавици бојећп се да joj Русалине не учине какво зло, и пошто плачу не хтеде бите краја, морадох je пустити, да задово.ън своје верске ocehaje. 1. 228. Припеву Краљичким песмама у Стигу за Љељу гласи „убава девојко " „Светли краљу, светли Љељо, убава девојко!“ „Краљице, банице ЉелзО, убава девојко!“ IL 275. Стара турска вера пре прелаза њихова у Ислам беше служба природа и њени.м појавама, али са појмо.м о једном највишем невид.ъивом биНу коме су подвргнути и другн добри и зли духови. Они су обожавали ваздух, ватру, воду и зе.м.ъу а оно највише биНе звали су Тукије Духом Непа, a Селџуци Каук Татри т. ј. плаво

222

Косово. Белеев KE,