Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

самоникла простота. Народна песма чак не би била ни тако лена, ни тако мила, ни тако савршена, кад би овај рецитативни стих заменили вештачким, чисто метричким десетерцем. Али што je за народну песму најлепша одлика и особина, за вештачки састав je права наказа, па кад уз то дође и бесконачна отегнутост, онда je заиста јад и чемер читањем ломити се са рогобатношћу такога састава. Дванаестерац je такви исти а шеснаестерад није ништа друго до двогуби, осмерац у коме je тако исто метрика последња брига а главно прелом у половини, те тако чак и шеснаестерад није ништа друго до склоп из четири дела са по четир слога скоро ма каквога нагласка. Све би то дакле морало бити врло монотоно за овако велики спев и за то сам све то занемарио и прегао испевати „Косово“ овим и ако слободним али тежином нагласка јасно обележеним стихом, који у осталом данас није никаква необична ни нова појава после Војислава и његових многих следбеника. Једино je овде изведена већа прецизност, строжији ред и правилност у слагању стопа а нарочито прелома. Што се тиче самих нагласака, они су највећа невоља за Српски стих, jep Maine више стихове xohe да чита свак на свој провицијални начин. Са народне песме десетерцем заиста то може у пуној мери и бити на основу горе реченог, али са уметничким стиховима то не сме бити. Крајње je време да се почне у нашем стихотворству најстрожије пазити на тежину нагласака и да они долазе на своје место а не ма где, и да се једанпут престане у нас сматрати стихом све оно ш:о има одређен број слогова без икаквог обзира на наглашење њихово. Наглашавање у ..Косову“ изведено je по Вукову речнику. Но где у истој речи има више нагласака, онда je онај на који пада метрички нагласак нарочито наглашен н. пр. уббјно, јуначки, оружје, место уббјно, јуначки, оружје и т. д. Ова слобода употреблена je много више за дужину, него ли за тежину нагласка и тако читани стихови, чини ми се, такође доприносе отклањању монотоније, jep тиме добијају поред дактилског и трохејског често још и треће спондејско обележје, а то на сваки начин иде у прилог разноврсности. Готово још важније од овога je превлачење акцената. Оно je изведено махом по овом правилу: Пред једносложном речи, била ова ма ког нагласка, прелази нагласак на предлог пред њом, а пред двосложном само онда кад

III

Косово. Поговор.