Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

У том ce спусти и нојца тиха и пуна TajàncTßa Тавно и модро небо симбол бескрајног npocTpàHCTßa Звездама јасним се кити и своју стазу бескрајну, Посуту бисерном маглом, круну на челу сјајну, Kpehe латано од будног истока западу лењу. Осуђен тамо je вечно] стражи и бесану бдењу Кум она] куму своме срамно за Бадње Вече Сламу што хтеде красти и с бременом шћа да утёче, 220 Али се оно расу и тако и сада му стоји, Сваком за вечни уклин туђе ко себи присвоји. У десно мало празна искренута стоје му кола, Руда им упрта југу и сломљена преко пола. Он пак у стиду вечну вечито пламти и гори : Часом je блед а часом зелен и крвав се створи. Најлепша звезда летње вечери после жеге, Он који први јавља да Зимине пуцају стеге, Гласник и ловац увек драг je и свакоме мио, Себи на вечну срамоту судија сам je био. 230 Месеца нема и као небеса звездице горе, Тако и земљу доле пламено плави море. Ватра до ватре светлуца и дрхтаво трепти и сјајно, Лево и десно, свуда, далеко и ôecKpâjno, Те ти се чини, свуда, куд око допрёти може, Светлости круг да гори, у ком се рађају, множе Светила нова и нова, докле се стара не race. Турди не спавају, стока од себе даје још гласе. Коњи за храном ржу, копитом земљицу гребу, А правоверии смерне молитве шаљу небу. 240 Усклици њихови једва што из даљине се чују; Све се то слило у општи жагор у једну струју: Општу и свету, једину хармбнију овде да створе, Равну у свему оној у етеру небесну горе. У том и исток бајни исто ко невеста чедна, Када под венцем развуче устйнца у осмејак медиа, И сва од светог стида румена пламти и гори ; Тако се румен и бајан сад на једанпута створи. И из недара тему, из осмејка чара пуна, Диже се кано круна сјајна пунокружна луна. 250 Изнајпре жив-ъи жагор а затим и усклици гласни

31

Косово и. Турски око.