Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Докле се згодном речи прибрана ума и духа Главом са престола Лазо мудро с брзоплетом ионе. Сузбити пође дрскост у стежне пристбјности споне. 290 Тихо а при том мушки убёдлшво и неоспбрно Теку му речи а збшьом дрта се чело наббрно. Очински замери њему, како je било све то Излишно, што je себе жустро на пробу мето ; А преко света име без нужде je скривао своје, Jep се посланика турских његови Срби не боје. Рече то Лазар и хтеде јоште и даље да збори, Али та благост веће нёгодоваше му створи. Начини с лом и збрка и метеж разјарених лава; Доћи до речи другу срдити друг не дава. 300 Гласно и громко поче сабором вика да јечи: '„Нашто су таке благе и поштедне на што су речи?! Нашто су разлози тамо никада где се не траже? Једино где но топуз и стрела и сабља помаже; ТВашто не дамо да љосне о ледину тај продрзљивац? Зашто не дамо да буде достојно кажњен лажљивац? Зашто да плату не прима за увреду царског дома? Што да се мртав не простре овде пред престолом ома?“ И када метеж до самог свога врхунца дође, Када за делање мирно и последњи часак прође, 310 Кад већ над главом сабље Турчину састави веће, У часу мислиш свега ударди плахи разнбће: Ступи у дворану Милош са даљнога приспео пута. Престолу приђе. И маши се Цареве руке и скута. Па када виде шта се збива, он громко од збора Затражи реч. И одма као за ноћицом зора, Када разведри небо мрачно и љупко с’ осмёне, И златна рашири крила и власи позлйЬене њене, Тако с’ и овде небо у бурноме разведри скупу, Умуче вика и претња, затишје замени лупу. 320 Лица се мрачна ведре и муње са очију гасну. Милоша сваки Жуди слушати беседу гласну. Натраг уступа сваки, исто ко лав посрамљен, Глађу и срца жестйном својега када намймжен Силнога скока снагу нё смерив превари очи, Те ил до шьена не допре, или га чак и прескочи. Косово 5

65

Косово IV. Узбуна.