Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Штедите мачеве своје, прилике биће вам доста На међи царства да их опрббате оштре у крви. Тамо нек жури ко je јунак да буде први! Овог пак овде ко госта штовати дужност налйже.. Закони свети простаку за вас и двогубо важе. Али да боље познате реткога својега госта: Јунак je знајте и пажње ваше je достојан доста. Цените његово стање и знајте, у боју и лому На сусрет када некад лаву изађете тому; 490' Нит ћете тако лако славити победу своју Ви, нит he шале он у крваву подлећи боју. Штујте безаштитна премца и поверёше му оно, С којим га удес његов у вашу средину дон’о, С којим je ступио преко светиње вашега прага. БЬеговог делања то je истина права и нага. Не ћете л’ тако, знајте, ja ћу му бранилац бита: Пре ћете моју него његову крвцу лита. Ja га заштићујем од вас докле год овдена буде: Hè дам ни сами Турци образ да српски куде!“ 500* Рече и Турчину приђе, задйвшеном Мурата сину. Пружив му десницу почаст указа гьегову дину. Бајазит живну и, брз на обрт и преокрет сваки, Отпоздрав даде живо и одговор одмах таки: „Милошу! Витеже први над витезма свима на свету! Милошу! поносни орле ти у недомашну лету! Битака водниче силни, народа дико и славо! О владај и сабљом ко духом! Тако je право и здраво! И благо томе ко тебе братом и другом назйва Чије се срце теби тајнама својим открйва, sio» Теби што речју и духом дружину врлу освајаш, Теби што сабљом земље престолу овом приспајаш.. Ja сйм судбйном у ову немилу запао cpehy, Никакву жељу немам пречу ни машу ни већу. До да захвалим судби, која ме овамо врже, Те да ме данас победи јаче и много брже Беседа твоја нег ли некада твоје оружје: Двогубо то нека буде захвале моје одужје..

Косово IV. Милош и Бајазит.