Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

„Чули сте, господо славна, рйд чега с’ амо потрудих. Ja пријатељство и савез Лазару честитом нудих. 520 И да нам исто буде трајније, чвршће и боље, Нудих и сродничку везу добре и слободне воље. Ви јербо добро знате, да често владарима венце Крвави плете рат а пораз им своди младёнце. Знате, да бива, да отац премило своје дете Жртвоват’ мора, од земље да душманске чете омёте. Тако што нисам мого желети Лазара дому, Нити пак себи тиме срећу и крњу и хрому. Дођох ко весник мира, али све залуду беше: Надање моје бурни таласи мржње однёше. 530 Турчин сам, господо светла, и мрска je вера моја Вама и вашима и нас препреке деле без броја. Међ нама провала зјапи мрачна и пуна страхббе, Несита бездан за трушье јунака из земље обе. Мост од сабаља бритких можемо само дићи Ми преко ње и тако једнима други стићи. Крвава посета наша биће и крви ће река Наде однёти моје без помоћи и без лека. „Али je у Бога све и његова воља нек влада. Поприште људи су само међуборбе среће и }йда. 540 Судбина хоће да копља бојна поломимо своја. Мира међу нама нема без рата и крвава боја. Али нам то не смета противника ценити тога; Тим пре што свију свршётак у руци je једнога Бога. Уредбе шегове нико и намере не може знати, Али се човек од снаге и делагьа нё може дати, (Макар будућности с лица да не може подићи вела) Задржат никада тиме од славних и великих дела.“ „Та ни божёнствена, дивна Малхйтун, Едёбала чедо, Kojy je шејик мудри ко зеницу очију глед’о, 550 Не поста с речи прве невестой Кара Османа. Његова љубав за лепом пуне три године дана Кушана беше, и чежња уместо да се умали, Само у већи жар и пламен се сметњама пали. Заман младића дивног красише све врлйне, Koje од чојка јунака, јунака пак газијем чине: Младост и смерност, лепота и мудрости велика слава,

71

Косово IV. Бајазит разлаже своје посланство.