Luča Mikrokozma

па Ћаво ви а та А ње

ЛУЧА МИКРОКОЗМА. 25

145 Ма је оно милионе путах Од свакога веће и сјајније; Миријаде сјајнијех сунацах О њему су светијем правилом За свијетле власе повјешане,

150 _ Лију свјетлост у опширну сферу.

То је круна бога истинога,

Са којом је сам себе вјенчао

Над вјечношћу и над временима,

Под којом је завјет учинио 155 ' Себе самом на светоме трону

Да ће мраке гонит за предјеле

И границе осв'јетлити бића;

Да ће правде име светковати

Са мрачношћу засути мирови, 160 Како што се на небу светкује.

Око горе престолодржеће

Метири су горе од алмаза,

Превисоке у правилном реду;

Из њих бију четири фонтана 165 _ Са живошћу племтећијех лучах;

Дебели су њихови стубови

У правилном подижу размјеру

У опширну небодршца сферу.

Кад стубове у висиву попну 170 Колико је с земље до мјесеца,

Онда ти се у правилне дуге Свију сфером неба блаженога, На четири небесне границе

147 Мирзаде; 158 вбаносћу; 159 мрачносћу; 161 престолапржеће: 465 живосћу