Luča Mikrokozma

Мат (иу еф, сре Гете

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

[55] (<2] сл

210

220

225

230

Цетиридест хиљадах мостовах, Јер житељи неба пространога Могу лећет ка огњене муње, Моту ходит на ноге лагане, Возити се, који хоће, могу

На огњеним својим колесницам“.

Славогласно хорење музике

И пјеније бесмртних ликовах Почело се бјеше утишават; Већ бијели небесни полкови Све мостове бјеху напунили

Са својијем дивнијем масама. Свак се своме повраћаше стану, Неки пјешком а неки на крила; Непрегледне њихове станове Прекрилише б'јелим околима.

Крилатоме подобно облаку,

Кал га гледаш с високе планине Ушикана тихијем зефиром,

Кад се спушти у цвијетна поља На велике и бијеле масе,

Да зефирна поодмори крила

На коврима цвијетна прољећа, Вид подобни бесмртног војинства Представљаху опширни станови На пољима блажене радости.

„Ево, рече — слаткогласни ангел, —

Сад ће врјеме бити од одиха, Што ви код вас ноћу називате,. Напријед ми расказа јављења,

232 време.