Makedonija

BACKPC БУТАРСКЕ

101

јима, што хули на свој језик, што ce стиди да ce зове Бугарином јасно показују колико су Бугари били пали. Исто су тако остали без успеха и сви покушаји бугарских емиграната y Русији y почетку XIX века. У Русији je y свима варошима, нарочито на југу, било много бугарских емиграната. Међу њима je било и врло богатих трговаца. И ако су сви имали грчко васпитање, нашло ce међу њима и таквих, који су помишљали на буђење своје пропале народности. Све je било y залуд, Бугари нису били способни да себе подигну. Бугарско васкрсење дошло je са стране. Младоме Рутену, ђорђу Венелину (1802 —1839), родом из Лавова, било je суђенода створи бугарски народ. Изучивши славистику на Универзитету y Лавову, он пређе y Русију. У Кишењеву ce упозна са неким бугарским емигрантима, који га инспирисаше за бугарске ствари, и он, 1829 године, написа на рускоме језику књигу „Стари и нови Бугари". Износећи нове, дотле непознате, ствари, књига би лепо примљена, и он ce, још са више љубави, удуби y судбину Бугара. 1830 године, повери му руска Академија да пропутује Бугарску. Тако доби прилику да види народ, коме ce са љубављу беше посветио. И ако je на путу имао великих неприлика са својим љубимцима, који су му претили, уцењивали га, крали га (један му je украо чак и „Цароставник") и чинили му најбруталнијих тешкоћа, Венелин успе да покупи нешто старих рукописа, народних песама и језичке грађе. Сав тај материјал употребио je y својим даљим радовима о Бугарима. И ако je Венелин y својим делима дао врло много података и створио масу закључака о Бугарима, она немају великог научног значаја. Он je био врло велики идеалиста и врло развијене маште. Како je, y његово време, научна грађа о Бугарима била врло сиромашна, то je он оно, што није могла дати грађа, допуњавао својом обилатом уобразиљом „која je из неколико потеза стварала слике, и он узимаше за научне резултате оно, што je била ватрена жеља ње-