Makedonija

102

МАКЕДОНИ JA

гове душе и сан љегозог духа". Он сам признаје да je све, што му није било дозољно, гтопуњавао из своје главе. Због тога су „његоза дела пуна погрешака, понекад капиталних" и због тога су „брзо за:тарела''. Али, ако она не.мају значаја за науку, она илају огро ман значај за бугарски народ. „Његова je велика заслуга y томе, што je створио и васкрсао сам бугарски народ, што je био узрох рађању, сасвил пропале бугарске нацноналности. 1 )“ Романтични и фантастични Венелин годно je дечјој уобразиљи младих Бугара. Он je поздрављен са љубављу и са одушевљењем као Месија, који je дошао да избавн један пропали свет. Сва његова опажања, све похвале, сви предлози, све je прилљено као порука с неба. Богатим Бугаршш y Руснји и Румунијн он je препоручгшао давање прилога за дизање бугарске ствари, за отварање бугарских школа, за штампање уџбеника и прописа. Два бугарска трговца y Одеси, В. Е. Априлов и Н. Палаузов, y младоети аотпуно грцнзнрани, 2 ) читањем Венелинових књига постају Бугари и први апостолн бугарског буђења. Априлоз почиље ида пнше бугарске књиге, y којим одушевљено и фантастично говори о свој-ој нацији. Палаузов усмено пропагпра бугарску ствар н скупља прилоге за њу. Обојица заједно дају новце за отварање школе y Габрову, прве бугарске школе y олште, 1835 године. Њиховн.и подстнцајем буде ce н другн Бугари. Скупљање прнлога, које дају не само Бугари, но и Руси и Румуни, узима све већих размера. Отварају ce школе, издају ce књнге, шаљу ce пигомци на више школе. Тако отпочиње прво помаљање Бугара y масн н полагање темеља нади на о:лобо!)ење од Турака. Цео озај покрет одигравао ce само y границама бугарског народа; о Македонији још Бугарн нису ни сањали. Покрет je био врло сшшатичан, нарочито

1; A. Н. Пбшинђ и В. СпасовпчЂ, Истор. слав. лшпер., \ 12.

2) Васнл Е. Апрллов Guo je благајннк грчког устанччког комитета 1821 године