Makedonija

BACKPC ВУТАРСКЕ

103

у Русији, која je себе сматрала заштитницом подјармљених Словена, и y Србији, која je y Бугарима гледала пропали народ сестринске земље. Али ce Бугари нису зауставили ка томе. Они су y делима Венелинозим нашли подстрека и инспирације за врло широ. е претензије. Пре но што je и видео Балканског Полуострва, Венелин je писао да Бугари живе, не само y Бугарској, већ и y Румелији, Македоиији, Албанији, Тесалији, Јужној Мореји и Малој Азији; 1 ) даље je писао: да су из бугарских руку Руси примили крштење, да су их Бугари научили читати и писати, да ce све до времена Ломоносова, y Русији, свршавало богослуење на бугарском језику, да ниједн словенски народ није имао, y старини, толико рукописа, колико Бугари и тако даље. 2 ) Бугарима није много требало говориги, па да усвоје најпретеранија Венелинова маштања и да ce упусте y најневероватније комбинације. Док je Венелин био добар човек, песник и идеалиста, који je, занесен љубављу према Бугарима, отишао до апсурдности, којих je, често пута, и câM био свестан, дотле су Бугари били некритични грамжљивци, који су, без икаквих обзира, отишли далеко изван граница, које je Венелин, y поетском заносу, бугарскоме народу постављао. Један од првих Венелинових следбеника, који je ударао темељ бугарском мишљењу о простирању и улози бугарскога народа, био je Ђорђе С. Раковски (1818 —1868). У фантастичиим идејама Венелиновим он je нашао инспирације за истицање бугарскога народа изнад свију других, и за практично пропагирање идеје о првенству права Бугара, не само ка Балканском Полуострву, већ и далеко изван њега. Песник историк, етнограф, археолог, публицист, црквени и револуционарни агитатор, он je о своме народу написао врло много. Али je његов бесни патриотизам угушио y његовим делима сваку искру критике и разума. Неколико примера јасно ће показати шта

•) Древнlе и Бглгаре, Москва 1829, I, стр. 3,

2 ) Заради возрождеи\е, стр. 5. 17,