Makedonija

104

МАКЕДОНИЈА

je Раковски. Да би уздигао бугарски народ „високо y очима његових сопствених синова, a за тим и целога света", 1 ) он иде y царство фабула, куда не иду паметни људи. Он опровргава старе грчке изворе и Бугаре ставља за претке европских народа. По њему, бугарски ce језик не разликује од санскрита; бугарска народна митологија je индијска; Бугари су имали и пре крштења своју писменост и књиге; Бугарска je „некада бнла глава словенских народа и најсилније и најпространије царство, y стара вре.мена, y Европи“; „међу Бугарима ce појавила прва морална истина међу Словенима“; „најстарије црте старословенских обичаја и језика сачувале су ce y разним местима Бугарске и међу данашњим Бугарима" ; Бугари су живелн на Балканском Полуострву пре Грка; Демостен je био Бугарин; Марко Бочарис, јунак из грчког устанка исто тако; 2 ) сви језици и сва култура Европе произашли су од Бугара; стари Пеони и Келто-Кимбри били су Бугари; Кловис и Меровинг били су Бугари; Бугари су саставилн прву Христову цркву y Европи, потпомагали оснивање других цркава н били оснивачи распростирању вере Христове; Бугари су примили хришћанство пре Грка, „јер су веровалн y једнога Бога, y бесмртност душе и награду после смрти“, a Грцн су постали хришћани тек доцније. јер су били многобошци; чак олимпијскн Зевс ннје могао постати без Бугара; њега je одгајила и подигла бугарска горска вила Неда. 3 ) Потребно je нарочшо напоменути да Раковски није обичан бугарски занесењак. На против, он je један од најкрупнијих бугарских људи y XIX веку. Он заузима највише простора y новој бугарској политичкој и културној историји. „Мир“ од 3 фебруара 1917 године познвајући на прославу педесетогодишњице од смрти Раковскога, каже да je „прва поло-

i) „Мир" од 3. фебруа, a 1917

2) Г. С. Раковскн, Горски Пжтникг, стр. 164, 166, 175 201, 231.

3) Г. С. Раковскн, Клкчг бглгарскаго нзика, ОдессаlBBo, стр. 109, 142—143, 94, :i т. д..