Makedonija

BACKPC ВУГАРСКЕ

105

вина новије епохе бугарске историје епоха Раковскога" и да ce питањем његове прославе „бави бугарска Академија Наука“. У осталом, пример Раковскога није усамљен. Такви су били сви бугарски радници y XIX веку. Још једно име морамо споменути. Оно je нарочито y вези са Македоннју.п. To .je’ Стефан И. Верковић (1827 —-1893). И ако/није био по народности Бугарин, он je био сав удоугарским идејама и y шиховим водама. Као учитељ, y Македонији, он je највише, нарочито y ytep пут зШдуди да je Македонија бугарска земља. Он '|k y - ? \\акедоиији скупљао „бугарске" народне песме студије о њој. Какав je био Верковић лепо из једногпримера. Он je, између осталих ):роналазака y Македонији, нашао и „Веду Словенску“',' то јест народне песме из преисториске старине! Он je y Македонији покупио песама о Орфеју, трачком певачу и о најстаријим словенским боговима! Он je нашао песама и о Александру Великом и о досељењу Словена на Балканско Полуострво! Он je нашао оно, што другом смртном никад y део није пало, он je, на име, нашао да су Бугари y Македонији сачували народних песама, које „се односе ка првобитном развитку рода људскога" и да „митологија ових споменика има чудно сродство са химном Риг-Веде“,да му сеучинило„да ће оне (ове песме) бити не само сестре мезимице, поникавши на истом врелу и извору, већ шта више, да ће ове наше (песме) бити,по свој прилици,по својојпростоти и старини, матрица оној (Риг-Веди), које су ce no првом свом разделенију самостално развијале, отишавши једна једним, друга другим, правцем. 1 ) Пре но што их je наштампао, Верковић je ове песме слао, као огледе, на различите стране. На Етнографску Изложбу y Москви, 1867 године, noслао je „Стару бугарску песму о Орфеју“, за коју je тврдио да ју je записао од некаквога старца, коме je

') Веда Словеиа, народни песни omb предисторично и предхристилисно доба, открилг вг тракин и Македонин и издал-b СтефаиЂ И. Верковича,, Î, 1874, стр. X.