Makedonija

било 105 година. Песма je, разуме ce, учинила утисак „баснословне из.мишљотине", како сам Верковић тврди, алп му то није сметало да je, заједно са другима, наштампа. и да y Предгрвору и даље гврди да y њнма има више реалности, но y еви.ма сличним производима прошлости, било; европске, било азијске. 1 ) И ако су сви Верковићеви фалсификати, одмах, без тешкоћа, ухваћени, њему иије ништа сметало да, после седам година, изда н другу књигу своје „Веде“. 2 ) Нн Верковић није макар ко. Ион je врло крупно лнце y бугарској ипорији. Он je за дуго био главни и једини руски за македонске ствари. Он je, на рускоме језику, написао и једну „Етнографију Македоније“. 3 ) ha његовс песме, студије и реферате Бугари ce данас обилато позивају y Македонском Питању. Он je за њих,, врло познат (научник) y словенском свету као етнограф и археолог; он je нарочито цењен својим савршеним познавањем Македоније“ („bien connu dans le monde slave comme thnographe et archéologue; il est surtout apprécié pour sa connaissance parfaite de la Macedoine' 1 ). 4 ) У истим идејама ca Раковским и Верковићем билн су сви Бугари XIX века. У тим je идејама био и њихов историк Гаврил Крстович, један од главннх радника на бугарском црквеном питању. Његова „Историја бугарскога парода" je препуна фабула и преувеличавања бугарскога народа и тегове прошлости. Без тих идеја није био ки најбољи бугарскн историк, М. Дринов. Са таквим je идејама отпочето буђење Бугара. Са таквим ce идејама ишло напред све до данас. У идејама Раковскога и Верковића су сви Бугари, сва њихова нова историја, сва наука, сва политика и

i) Ibidem XII.

2) Петроград 1881.

3) С. И. ВеркпвичЂ, очеркЂ Македонш. С. ПетербургЂ 1889.

4) A. Ischirkov, Les côn/ins occidentaux des Terres Bulgares, Lausanne 1916, стр. 231. - Нн Г. Иширков нпјемакар ko. Онјепрофесор Географнје на Универзитету y Софији и члан бугарске Академнје Наука.

106

МАКЕДОНИ JA