Makedonija

ОБНОВА СРПСКЕ П АТРИЈАРШИ ЈЕ

79

љс“, из скопљанског манастира Светог Јована Претече. 1 ) He треба мислити да су ce ова изасланства казивала као српска само због тога, што су била из области Српске Патријаршије. На против, она су то чинила, јер je било непоколебљиво уверење да je цела Македонија српска земља. Тако су ce исказивала изасланства и из оних области, које су биле изван Српске Патријаршије, из области Охридске Архиепископије. И тамо je српски народ био y истој беди, као и под Српском Патријаршијом, и отуда су ишла изасланства за помоћ y Русију, па су ce и она јављала само као српска. 1625 године, дошао je y Русију, ради милостиње, гребенски митрополит Сергије, из најјужнијег краја Македоније. Он je тамо рекао „да je посвећен за гребенског митрополита од охридског архиепископа Нектаријау српској земљи.“ 2 ) 1628 године, дошао je y Русију епископ Калиник. Он je рекао ~да je из области солунске, која je y Србији.“ 3 )\б34 године, дошао je y Русију охридски архиепископ Аврам са својом пратњом. Кад су их запшали ко су, одговорилисуда су „православне вере, из српске земље, из града Охрида.“ 4 ) 1643 годвне, бавиосе y Русији архимандрит манастира Кременца Герман, који je рекао да je „из српске земље, из града Костура.“ 5 ) 1648 године, био je y Русији „Србин Димитрије Николајев" из Костура. 6 ) 1704 године, дође y Русију из Македоније „Србин Братан Иванов“ 7 . 1706 године, дошао je y Русију, ради милостиње, да ce доврши црква Св. Димитрија, неки Димитрије Петров, који ce потписивао „из српске земље, Охридске Епархије", из града Крчаве (Кичево). У рускоме

i) Глас, књ. LX, стр, 156.

2) Сношетл Pocciù сћ востокомг no церковнимг 11. Слб. 1860, стр. 29.

3) [hid., 62.

4) в. Ђерић, 0 српском имену y Старој Србији и Маке нији, Београд, 1904, стр. 18.

5) Стшетл Pocciù сн востокомг, стр. 338.

6) B. Ђерић, 0 српском имену, ств. 17.

7) Ibid., стр. 27.