Male novine

спадају под мин. просвете, биће овога пута заступљене. Ми се радујемо овој иојави. желећи само да избор госиоде, који се за коакурс јаве не буде „ни по бабу ни ао стричевима". * (Збор). Општина је издала позив на грађане, којим ове позива на онштински збор 11. Октобра ов. г. на коме ће се решити питање о пијацама. * (Маневра наше војске). Да би се труне при маневри једна против друге знале управљати у погледу употребе ватре, као и да би надлежни оцењивачи маневара гато боље видели дејство појединих трупа; увео је г. Мин. војни ове знаке: Црна застава озаачава, дејство ватре нротиву арти љерије. Црвена засгава противу коњице. Бела застава противу нешадије, и то ако је постављена косо десно, значи да је ватра иротиву смакнуткх оделења; а косо лево противу стрељачког ланца (расутог строја). * (Постављепи). Како чујемо г. г. Гига Гершић и Др. Михајло Вујић ми нистри на расположењу, постављени су нонова на своја места за проФесоре Велике Школе. •* (Премештен). Г. Алекса Млић председник београдске конзисгорије, као што чујемо, биће премештен за нредседника чачанске конзисторије. * (Награда). Као што смо дознали, влада је одредила извесну суму, која ће се дати невачким друштвима „Београдском певачком друштву" и „Даворју", као награду за участвовање при погреба пок. Стевче М хајловића. Ова награда изнеће, као што смо чули, за прво другатво двадесет, а за друго десет дуката. * {Иамена нпед и е та, у гимназији просвете учинило је извесне нромене при нредавању у вишој гимназији. Тако на пр. избачена је Физика из У разреда, а уведена козмограФија ит.д. Постараћемо се, да пгго пре дознамо ове измене у појединостима, те ћемо то саонштити и нагаим читаоцима.

предлог министра просвете и црквених регаио је: Одобрава се министру војном, да на оправку војно-државних зграда у Јагодипи, у којима је гаумадијски артиљеријешт пук смегатен, може утрогаити до 1925 динара и 35 пр. дин., из партије оправака војних гра ђевина, одређене буџетом за 1887Ј8 рачун. годину. Миниетарски савет по највишем овлагаћеп.у Његовог Величанетва Краља од 22-ог јула ове године, на предлог застуиаика минисгра народне привреде, министра просвете и црквених послова, а на основу закона о потномагању индустријеких предузећа, од 31-ог декембра 1873-е год. (Збор. 26. стр. 60), решава: Г. Јовану Ерлиху, Фабриканту содне воде из Београда, даје се искључива повластица на петнаест година, на производњу течне угљене киселиие. Мииистарски савет по највишем овлашћењу Нзеговог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године, на предлог министра правде, поставља: У суду окр. ваљевског: за судију за неснорна дела, ЈБубомира Каменичића, судију истог суда; а за судију, Ивана Томића, судију за несиорна дела истог суда. У суду окр. крушевачког: за судију за неепорна дела, Најдана Јовановића, судију истог суда; а за судију, Косту Јаковића, судију за неснорна дела иетог суда, — сву четворицу по потреби службе.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК МинисгЈреки савет, но највигаем овлашћењу Његовог Величаества Краља, од 22-ог јула ове год., на

КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ и НАУКА

Држимо на висини своју литературу/ узвикују поред Француза још и ииецима, да нреводе већину руских приповедача на свој језик. Ието тако „манија" јавља се сад код Немаца крај евега тога што они „тврдо држе" да је немачка литература најбоља, најсавршенија. Немци су одали пошту Тургењеву, поклонивнш се као евронском великану. п^фвели га и заћутали, мислећи у прво време: тај један и био је само ваљан међу Гусима. Но не иотраја дуго а сад ево где се често јавља: — преведен Гаршин, преведен. Достојевски, па поред њега Хлеб Успенски, Шчедрин, Лав Толстој и многи други. И еад је то тако велика маха узело, да више немачкчх

журнала почеше да стрзпз:еће им њихову лигературу поалаваги руска, и да ће, ако тако и даље нође, морати изгубити свој оригинални каракгер, тин немачка — тип савршеаства.. .. Да напоменемо само да су Немци почела тако брзо да се интересирају руском литературом, да је за годину дача, поеведено на немачки језчк, готово више ириповедака него шго је написано. У сваком готово лисгу, новинама, журналу нађе се по која приповетка или роман из руског живота и друштва. Како ће Нсмци томе да се одупру показаће скоро будућиост,јер они никако не симпатишу Русима; ну, евака ко, биће врло тешко одговорити гублику од читања руских нисаца, и натерати је да своје производе негује — јер између каквог Шнилхагена, Фрајтага и Гаршина, Лаврова и др. биће мало разлике — ја!.

РАЗНЕ ВЕСГИ

(Ирви снег). 24 о. мес. иао је у Сол^ нограду у Солноградској нрви снег. Противно томе јављају из Заухена у Коругакој, да су тамо по други пут дозреле јагоде. •* (Иомен Ђорђу Натошевићу на Це тињу). Читамо у „Гл. Цр.": Прсма једнодушној одлуца учитељеке скупштине приредило је црногорско учнтељство парастос великом обновитељу српске гаколе, лане нреминулом дру. Ђорђу Натошевићу. Парасаос је био у прошли петак, у влашкој цркви. * (Едвар Глезер) који је путовао' по Африци вратио се отуда и приснео је јуче у Трст. Глезер носи собом мно-

——пшо._ аа.ЈакШЈЧ.М'. хш.-. товању кроз АФрику ириорао. * (Нокрстио се). У прошлу недељу покрстио се у Загребу неки чивутин Штерн. Прешао је из своје вере у римокатоличку. Веле, да ће покргатени ноћи у Рим и тамо ступити у ред Фратера Лазариста, јер хоће сасвим да се носвети вери римокатоличкој. У „Обзору" читамо, да су иригодом кргатења Штераова „многи од побожних вјерника били до суза гапути".

Стра,ка је опколи, и одведе је из црквеј Дапонт и остали Онаторн ориђу Иагу. и попну се сви на степееице. Инго је пливао у рацости! Она, од које се нлашао, била је у његовим рукама.

Лажна Нраљица Ноћи. Пошто је вођ Жбира тврдио да је Евангелипа тако названа Краљица Ноћи, то је командант острва Св. Лазара наредио, да се Евангелина притвори и добро чува, јер је био увер^н, да је, као сестра вође крсташа, доиста играла улогу Крал^ице Ноћи. Евангелина је смрћу брата јој РаФајела, била јако потрешена, тако, да иије за се ништа марила. Она је била црема свему неосетљива, дозволила је да раде са љом шта хоће, није питала ни шта је очекује. Истина је, да су са њоме ностунали врло добро, али је она била ипак као каква осуђена нреступница. Она није ни замислити могла, да је смаграју за Краљицу

Ноћи. Она је то дознала тек ноћас, пошто је Брабантино решио њену судбину. Врага од њеног затвора, где је она била, отворе се. Еваигелина је седела на постељи. Командант острва уђе унутра. Њега су пратили неколико чувара са ламнама. ,,Ви сте сестра убнјеног крсташа, Сињора," рече јој командант, пошто је она устала са постеље. „Како вам је име?" ,,Ви долазите амо да ме пустите у сло боду? Ја се именујем Евангелина, Монсињоре! Да сам сесгра несретног РаФајела то вам је познато," одговори она. ,,Дакле ви сте она тајанствена женска, која се зове Краљица Ноћи?" Евангелина гледаше зачуђено у команданта. ,,Ви можете слободно да признате то," настави командант. ,,Ви немате шга да изгубите ! Ни један крсташ није више жив!" „Шта? Шта кажете? ' унита Евангелииа унлашено. ,,Нећу да кријем од вас оно, што је истина, Оињора," одговори командант. „Ви можете, и треба све да дознате. Галера, и сви они, што су на њој бнли, бачени су у ваздух! Нико се није снасао/ Данас је

Пијачно питањеУ нашој општини поред осталих аитања, истакло се опет, из архивске прашине заборава, питање о иијацама. Општвна нагаа још нре неколико година узимала је тај орах когатуњац да га разбије али ево где се још и дан данао неарестано узалуд бакће. Од куд је то и зашто ми не можемо себи да објасничо. Сазивани су општински зборови зарад пијачнога регаења. И гата? Говорило еа, лармало, чак се и претило, но све то не учини, да се с нијачним питањем буде на чисто. Опгатина београдска да би већ једаред прееекла тај гордијев чвор, позива грађане своје, да 11. о. м. дођу на збор где ће се та ствар раснравати и решити. У своме нозиву упућеном на грађане су 4 тачке: а) да данагања „велика пијаца" остане за увек главна и нотнуно елободна пијаца дневних намирница. б) да се „Цкетни трг" нризна за врачарски трг и да исти, и на даље остане под условима, под којима је и установљен. вј да се „зелени венац", .тоиџијска трг", затим „батал џамија" налилулска и дорћолска ширина прогласе за ржигана места; ала да своје тргове отворе тек онда, тек кад се за сваки нонаособ пријави бар по 20 сталних продаваца и г) да број сгалиих продаваца ни на једној сем „велике пијаце" не •-оже пикако бити већи од ш -сет. Да је решење овога питања, како за онгатину београдску тако и њене грађане од врло ведике важпосги то се већ но себи разуме, нужно је само решити га тако. да неби поеле за собом, као гато је до сад, остављало репове. Грађани а и општина свакако треба да се обзиру на потрсбе своје; — и овде су сад а) или смо кадри дати Веограду седам (или колико било) пијаца, а не дамо их,или; б) нисмо кадри дати Београђанима то гато траже а дамо им. У нрвом случају, била би учињена ненравда престоници и грађшима; у другом било би: централну пијацу распарчати и тад неби имали ни једну пијацу као што треба. Овде нам се сад иставља питање: Вд ли могло егзистирати толико тргова у нашој престоници? Београд се сваким даном повећава, напредује у свему; пијаце се сваким *аном све више новећавају; варош

велика светковина на Марковој пијаци, у сл,ед ове сјајне нобеде/'* „Сви су мртви? Сви с} мучки убијени? Ох. смилујге се на менс, ја в^с преклињем убите и мене!" мољаше Евангелина. ,,Ви сте, Сињора, последња што сте избегли од смрти/'' рече јој командант. Евангелана иокрије лице својим белим као восак рукама. Из њених нрсију чуло се само јецање. ,,Ако желите да се уверите о истинитости мојих речи, Сињора," дода командант, „то можете одмах учинити! Гондола је спремна на обали, и очекују вас иратиоци!" Евангелина се прибере — она више није плакала. „Да," рече она одавно. „Да, Монсињоре, то хоћу и желим да се известим. Идем да иотражим Галеру!" „Пођите ва мном, Сињора," одговори команданг. „Ваша жеља биће испуњена, али само нод условом, да признате да сте Краљица Ноћи!" „Кад ме присиљавате на то, онда можете и веровати да сам ја Краљица Ноћи!" рече Евангелина. Команданг даде знак нратиоцима. Ови