Male novine

се шири, и грађани, морају да трпе по читав сат даљиие на „велику пијацу" за набавку својих дневних намирница. Иоложај Београда, број становвиштва, саобраћајиа средства свакако нас убеђују: да у вароши може више пијаца да буде; а крај њих и једна главна, централна. Па за што оида иепрестано се премишд»ати, страхујући: да тим што год општина а и грађанн ие изгубе? Баш у самом интерссу л>ихјвом јесте већи број тргова јер ће се тим новећати и број нродаваца и потрошача што би и општини и грађаиима било од користи, а с друге стране грађани би лакше могли нодмиривати своје дневне потребе. И ми се надамо да ће грађани у договору са општином решити ово нитање у своју ко рист. Још нешто. Желети је да при решењу нијачког питања грађани наши имају још и ову околиост у виду: Пијаце треба ноделити т. ј. производе пијачне по групама, уредити тако, да се на из весним, одређеним местима концентрише продавачка роба, и тим би била већа конкуренција што би свакако потрошачима мању цену плаћали, а друго био би далеко већи избор по иначе. Ово постоји у неколико код нас, али је готово са свим занемарено. С М Е С И Ц Е [ПаризЈ У данашње време друштво гиганским корацима напредује; али штоје ирогрес већи и бржи, то морал друштвени све више и више о пада. Најбољи доказ даје томе престо ница Париз. Тамо се у таком размеру шири проституција, да, готово сваког дана лиФерује се по једна чета девојака, којима се всћ зна бу дућност. По статистици у 59. департамената има 2582 нроститутки, од којих су 1500 још малолетне; а њих 326 само су се тражиле да ступе у тај друштв! ни „сталеж". ЛиФеровање девојака врши се већином тајно. * [Иси а крокодилиј. Љубитељк паса, чујте и дивите се: Има у Мадагаскару једна врсга паса невероватно паметна, а која да би се сачувала од крокодила, развија још невероватније лукавство: На овоме острву, које занима данас цео политички свет, готочо су све реке насељене кајманима и великим крокодилама. И т«во, кад такав

пас оће да пређе пр?Ко реКе, стаје на обалу, скичи, лаје, урличе свом снагом. На ову дерњаву, крокодили. врло лакоми на псеће месо, долазе одмах на место одакле допире лавеж; наЈудаљенији камијани остављају своје склоништа те да ухвате пса. Овај кевће, лаје, комедија траје за све време које је ио његовом мишљењу нужно да примами своје непријатеље; за тим, кад се они искупе, скризени у блату, гложећи се међу собом ко ће пре да се дочепа овако лаке пљачке, пас одјури као из пушке, иређе са свим у сигурности реку за једно пет стотина мстара више овог места, штекчући и скачући на сунротној обали, ругајући се својим непријатељима, који се увек дају навести на ову превару. Ово није много глупо од једвог мадагаскароког пса! —и.—

ИОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК Београд 29 Септембра. (Притворени). Ноћас је притворен Стеван Јанковић из Вагреба због скитк>е. * (Осуђени). Пресудама полициским осуђени су: Франц Циклин, Јохан Спјф из Аустрије, Сима Марковић, Карло КоФлср калФа берберски и Марија Јовановић служавка из Папчева због скитње, Карло Балгач, кзлФа нинтерски, Лазар Милошевић таљигаш, Јоца Ракић зидар, Анђел ЈосиФовић слуга сви због нереда, Сабо Самуило и Естера жена Давида Ал'јераца из Панчева због блуда; Илија Обрадотић и Петко Стојковић кзф. што ку држали отворене каФане. » (Нађено). Један кључ од Фијоке нађсн је у цетинској улици и налази се при кварту палилулском. (Умро ). Милан Миљко^ић трг. номоћник из Београда, умро је у болници милосрдне браће у Бечу. Ово се јавља Фамилији умрлога ра ди знања.

листм

Да будем зкена. — Да, кажем искрено, не бих хтео да будем жена. — 0, о! повикаше са свијустрана, ево лепог поборника лепога пола!

— Е! не, ја нисам поборник лепога пола; јер одавна лепи пол (пошто већ одавна има лепога аола) нема никаквих поборника. — Е! али. шта сте ви онда? — Шта вас се тиче? Изузев ако вам нисам досадан, зар нисте задовољни? Зар нисам лепо испупио своју новинарску дужност; а ви зар нисте одиграли своју улогу иажљивих читаоца? •* Но, хајде да вам докажем за што не бих хтео да будем жена: 1.) Ако је жена лена, врло лепа, прелена, њу нанада читава гомила обожалаца, чији јој уздисаји зује око ушију као јато голубова, ако јој само примете два три трага од малих богвња пв лицу: — дакле,..., 2.) Ако каква млада девојка има леп и богат миргз,стотину адвоката, секретара, банкара и трговаца, све ове лакоме и грабљиве тице полете, тражећи мираз а и не гледајући на девојку: — дакле.... 8.) Ако се каква млада жена, коју је наиустио муж, који грозно прождире њен мираз, навикне да дели евоју тугу с какви младим љубавником, одмах је цео свет оговара, онтужује је што је изневерила своју заклетву, коју је положила пред светим олтаром и т. д. и т. д.: дакле.. . не бих никад желео да будем жена! * Нсћу даље; јер је мужевски, т. ј. ожењеии народ моћан, компактаи, злопамтљив и зубат, а нокрај тога увек и сумшив. Међутим, нокрај свега размишљања, ма каквој ме драго онаености изложила моја јсзична неуме чност, ја настављам даље: — Како, господо (ово говорим мужевима!) како можете, онако с чистом савесћу изравнати слободу, што сами себи дозвољавате, с врстом ропства што прописујете својим женама? Реците да није тако! Зар ви не дслите свако веч е ваше с крчмау-а, позориштсм и клубовима (ако не с дамен-каиелама), и зар не захтевате од својих жена да вам чувају кућу? Није ни то све: ова се господа враћају кући носле поноћи, и ако им њихова жалосна „ноловина" зева сањива и уморна, они се онда жале на, њихову равиодушност и хладно дочекивање! Одавно су казали: са женама се поступа мање ио њиховим особинама а више но њиховим манама, за нас је највеће задовољство да их вежемо пашим сгарим софизмом Има ли

дакле два терета и два мерила, правала о врлини која се не слажу с нашом ириродом женском, радња које, невине код једних ностају кримвналне код других?... Не! —ћ.ОГЛА.СИ г^ТАН у коме сам досада седио изI дајем одмах под кирију због пре| ј мештаја, има четири собе, кујну подрум и остале иотребе. А од Митрова дана имам још 1 стан, такође са четири собе, кујвом и нодрумом. Кућу ову и нродајем под пробитачним условима. За цену упитати у истој кући и код Др Јоне Ђурића апотекара. Алекса ИлиИ прота председник конзисторије

/"ТГАН за самца у пон лукиној улици ^—'орој 18 на горњем боју с лица има за издавање под врло повол»ним условима од првога иовембра. 1-3

»ЈМ | дукага тражи се на 1-во ме сто после управе. Дуг управс 1000 дуката но девет по сто. Упитати уредиишгво ,,Малих новина" 1—3

бр. 29. госиодсиа улица и 17 поалукина улица има ви ше удобних станова за издавање у истој авлији има и штала с бунаром. 1—5

'јРРГОВИНА, М. Алексе Петровића. *- Књаз Мијајлова улица. Потребује једног шегрта који може одмах ступити и то само из унутрашњости: 2—3

1200 Д ИНАРА Д ва чиновника * " траже горњу суму на зајам. Осигурање на плату, са месечном отплатом. Запитати у редакцији

овога листа.

0 Б Ј А ВА Од данас па сваког дана свираће у гостиовици код „Златне Лађе" на Малој Пијаци оркесгар под уиравом Драгутина ТиФанека најодабраније српске комаде. За добру нослугу и добро јело и пиће са умереном ценом иостарао сам се. 26 Септембра 1888. Београд с поштовањем В. П. М.арјапоаи\х 3—5 угоститељ

изведу Еваигелину из затвора, а командант оде у своју канцеларију. Евангелиаа изгледаше као да је имала пекакав очајпички нлан. Не бринући се за своје нратиоце, нити за околину где беше, ишла је она одвашшм корацима нраво обали. Код обале стајаше командантова гондола. У њој беху неколико Галерских војника, ,.Долази!" рекоше неколико војника, и покажу руком на Евангелину, која је ишла нред пратиоцима. „Долази Кралшца Ноћи. Она нема црно покривало!" Евангелина дође до гондоле. Пратиоци са лампама иђаху за њом. Она уђе у гондолу. Пратиоци се чуђаху њеној одважности. Они су мислили да јој није позната пресуда. Пошто и пратиоци са ламнама уђоше у гондолу, војнвци је отисну од обале и почну веслати. Евангелина није села на клупу, она је стајала поред катарке, која беше намеште на на сред гондоле, и обухвати је десном руком. Она је стајала сасвим бдизу огра-

де од гондоле, и посматраше водеиу површину чудним погледом. Лампе, које су Евангелинини нратиоци држали у рукама, осветљавале су говдолу и у пеколико воду око гондоле. Светлост ова биваше све мања и мања, јер се гондола нагло удаљаваше од острва. По кратком времену ова светлост изгледаше као каква звезда, која се креће ио води. Једна гондола приближавала се острву Св. Лазара. Кад је уз обалу пристала изађе из ње један млздић. „При^екај ме ту, Матија, док се не вратим," рече младић гондолијеру, и брзим корацима оде до каније где је била стража. Стражар повиче на њ. „Ја сам Лоренцо Пријули," одговори млади племић. Стражар одмах отвори врата. Лоренцо уђе унутра. Дежурни ОФицир дочека га и дубоко се поклони. ,,Имам нешто да вас уиитам," рече Лоренцо. ,,Реците ми је ли истина да се овде на острву Св. Лазара, налази она тајанствена женека, коју називају Краљицом Ноћи?"

„Истииа је, Монсињоре," одговори оФицир. ,,А је ли докнзано да је доиста она, да је то име њено. „Доказано је, Монсињоре. Доказано је, да је Крал.ица Ноћи сестра удављеног РаФаела, вође крсташког. Име јој је Евангелина!" ,,Евангелина? Ја мислим да јој је име Луна?" настави Лоренцо. ,,Не знам. Али је доказано да је она Краљица Ноћи/" „Одведите ме к њо[!" заповеди Лоренцо. ,,Или, ако не смете то да учините на вашу одговорност, онда ме пријавите команданту." „Краљица Ноћи није више овде. Монсињоре!" ,,Није овде? А где је?" ,,Пре једног часа одвезла се са гондолом, команданта острва!" „Пустили су је дакле у слободу?" ,,То не знам, Монсињоре, али не сум њам да је тако/" ,,Хвала вам!" рече Лоренцо и изађе на поље. Капија се за њим затвори. Међу тим је гондола командантова отишла далеко од острва.