Male novine

који би можда били и вољни и ради да иораде — али то само остане на

рист установе или и не налазе одзива, не љишта. Зар ми не видимо, да требало у велико да се

ако пораде, налаае земби у нас в ћ ради на у

зар у гра касина и т д. аар то ми ноВаамо, и оћемо, али ... ето

станови сталнога позоришта; нас^не би била нотребна какра ђвнска знамо. тако! Ето то вам је одговор на ону ванп нотицу, како се у нас породнла мисао и о установи „Кола јахача". Ту је у једно исцртана судбина те мисли, која се можда нојавила код иојединица. СТРАНЕ ВЕСТИ * Ексиедиција. Лето ове године било је веома богато ексурнијама и и експедицијама. Тако неки руски нутници-научари већ су се вратили у Петроград. Међу њкма. како јаиљају, »ратио је се г. Фаусек, свршивши своје нутовање на лалеки север. Такође вратио се и г. Куан пов еа свог нутовања у Кавказ. Г. Н јси ^ ов , који је ишао у научиој цељи на Нову Земљу и тамо дуго живео, понова иде тамо где ће провеети целу зиму. * * Педесетогодишњица, 26 Сеп тембра ове године славило је мо <"Ков ско Ћ Друштво љубитеља јестаственице антроаологије и етнографије а »едес; тогодишњицу научнога рада председ ника антрополошког одељења ист<т друштва, вредног старца — научара г. В. Н. Бененгра. * * „Руске вједоиости" Ове године навршиле су новине „Руске вједоиости" двадесетиетогодишњицу свог излажења. — Оаом ириликом уредништво тих новина шжлонило је 1000 рубаља „Друштау за пом гање сиротних књижевника. * Из Албаннје. Из Скадра јављају: Овдашња ђумручна власт узаптилаје писма и манускриите Француских и италијанских језуита, повредившн тајну писама. Игалијански, Француски, па и аустро-угарсви конзулат,који је покровитељ католичке цркве, енергично су протеетвовали против постј ака турских власти захтевајући задоволе н>е. Осим тога ичвестили су о томе све поклисаре. Мисли се, да би тај догађај могао имати замашних последица. * Несрећа иа бугарској жељезннци. И .ч СоФмје јављају, да је у путу ка Белова исклизнуо из шина теретни воз бугар. држ. жељезнице, и да је том приликом цео влаковски персонал грозно страдао. Машиниста и ложач остали су на место мртии. Усљед тога је и иутничћи воз Цчрлгдад С .Фија — Ниш —Београд—Б. Пешта Веч закаснио, и није у Веограду добио веае с нутн. возом за Пешту. * 20000 аиернкаискн долара обећала је удова Амоса, Ј. С^ела ономе, ко јој јави садашње пребивалиште особе, која је њенога мужа смакла. Сумња је пала на некога Таскотија, о ком држе, да је добегао у Еврону. Таскоти узима како где доспе различита имена. До сад не зна се за си • гурно где се Таскоти налази. Он себе назива и Муреш, Скотош, Каеркош, Диксон и друкчије.

ГЛАСНИК

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Страпи трговачки пјтницн . У последњој седници будимпештанске трговачке комире дошао је под раснраву ноднесак арадске трговачке и индустријске коморе о ограничењу делокруга страних трговачких путника' К "ји је ноднееак арадска комора ноднела влади, а влада га упутила на мпење мештанској трговачкој комори У иоднеску се наглашава, да се назадак, који се опажа на пољу њине трговине, има свести на ту околност, што трговачки путници, скупљајући себи муштерије чак и по приватним кућама, отимају муштерије од трговаца, који су у месгу етаблирани и који ту морају да плаћају велш; порез. Речена комора умољава министарство трговине, да забрани немачким и аустријским иутницима скупљање муштерија по приватним круговима. Трговачки одсек изјавио је, да му је жао, што не може подупрети нредлог арадске коморе, што би се таква наредба косила и са законом и са тргова^к-ш уговорима. ГГротив тога схваћања чули су се у пленарној седници протести, и ствар је ради претходне расираве упућена занатлијском одсеку. После основне расправе закључено је, да дотични парагра® у индустријском закону ваља тако изменити да је скуиљање наруџбииа дозвољено само код трговаца и занатлија. У иогл^ду оних производа, који би овом модиФикацијом претрпели штету, о-

цуномоћила би се влада, да дозволи изузетке. У том смислу имао би се послати ноднесак мивистарству. Комора је овај предлог усвојила. Ову смо белешку с тога донвли, што држимо да и код нас доста донрнноси назадтку трговине „куилење муштерија по приватним кућама". Па ако је тако, могли би и наши трговци да размисле мало о овоме злу,

Л04ИЦИЈСКИ Г4АСНИК Ј5 вспраЈ, 3. Окчвбра 1888. (Притворени .) Ноћас су прптворени: Ника Јаникић слуга браварски због крађе алата, Анка Јовановић служав. Лазар Марковић надничар због скитње; Ђорђе Новаковић надничар, Адам Шулн раденик, Ђорђе Ладиновић, Реџен Ибриш, Јулка Јакшдћ служав. Васа Сретеновић покућар и Крста Мрђеновић слуга сви због нијанчења, Петар Марковић штампарски момак због нереда у позоришту. * (Осуђени.) Пресудама полицијским осуђени су: Катица Лазаревић и Јелена Ризничка због блуда: Милка Бека Анка, Савић, Илија Марковић, Јован Миловановић и Андреја Савић из Босне због скитње; Риста Милошевић и Шандор Манојловић због иоћног тумарања, Илија Илић ебућар што није пријавио кирајџ^ју, Спасоје Илжћ каФ. што је држао отворену каФану, Коста Николић каФ. што није уналао Фењер и Јован Ђурић апотекар за не почишћену улину. * (На&но). Драгомир син Ј. Миндеровића, нашао је једну златну дијамантску иглу. Соиственик нека се јави кварту врачарском са доказима. Један коњ нађен је н налази се при кварту савамалсксм.

Г1РОСВЕТА

БЕУ1ЕШКЕ ИЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Завршује се изложба слика у Минхену. Ту је била заступљена готово цела Еарона својим нрвим вештацииа еликарим ! а М^нхен је најносле и познат као средиште слика ске уметности у Европи. На изложби су сем уметника еликара били застуиљени и многи нриват ни људи кији гаје ту врсту уметности

тако, да је било доста велики број слика тих проватних лица Осим тога може се наиоменути да је било и слика старијих генија на томе пољу Холандска школа позната са своје оригиналности била је овде врао бога то застунљена. Између свију слика из те школе највише је иажње привукла, и највише признање стекла слика: „У сред шуме" коју је радио Јак. Руисдаел. Међу осталима ту је била и Рембрантова слика: „Христос и блудница" која је са своје тамне драперије јако гледаоце привлачила. И Рахаслових слика ту је било ,Венус и амор" истина мало је зуб воемена загризао, али се ипок све добро види, као и подпис РаФаело и год 1503 када је слику радио. Од новијих је заступљен и Габријех Макс са евојом „Клеопатром" а и ксоро у Бечу преминулн Хане Макарид. На изложбу је остављено место и Француској натуралистичкој школи сликања. коју је заступи Маинет из школе Кутиресове који црташе се гадно зато што немогаше лепо и одеално да нацрта. Вредно је поменути слику: „Доручак у шуми" која је са своје дростичности и шканделозпости учинила велику сензацију. Но и то није дуго трајало — слика је испрва била исмејана после је похваљиваху па најпосле и подражавах, док и то не дође у заборав. А међу најбољега ранга сувременике, међу најприпознатије уметнике сликаре садашљости дол јзи Најман, који нотпуно одговара духу временом држи; да је магдај као год и жена —■ ту се као главно тражи лепота? а на другом месту тек долази дух предмета.... Код нис су давали изложбс ноједини уметници, и то увек онда када су се враћали са стране, где су изучавали слнкарство; а после ,када су мало ушли у живот они се већ готово и сами заборавили, тако, да је тако рећи реткост наћи уметника који се овде дуже бави и — изнесе нам што год од његових радоза... Од саега срца било би желети, да се и у нас бар једанпут коракне у томе погледу у напред: да бар једанпут сами сликари удесе и уреде општу изложбу евих својих радова. Тако би бар могло колико толико да се види шта се свега до вад у нас на томе пољу урадило, шта је држава потпомогла; јер, треба знати, иаша је држава на сликарске питомце грдно новаца потрошила... а питање је: да ли је бар када какве користи отуда добили.

правног зида, нека старица Јеца и Јадикује, вичући свога сина. — Где је ваш син? рече ватрогасац. — Умро је у рату.... — Шта хоћете онда? — Његов крст, почасни крст попрскан његовом крвљу.... Гад, гад сам, што сам се ја сиасла а нисам спасла и његов крст! Беше солдат, господине; био је убијен у ватри!

— Где је тај крст? — Тамо... Видите ли?... У оној соби... Код иконе.... — Онда се, мајко, не брините; одмах ће вам се потражитн. — Не идите, несрећииче, онасност. — Онасност! та ме познаје.... Зар да се један почасни крст тако напусти! Да бих једап такав нрнкачио на своје груди, проћи ћу кроз сред пламена. И ватрогасац се устреми на кућу у пламену!

Око њега рушили су се змдови ; под ногама су му се ломиле греде претворене

се стропошта-

већ у угљен; на главу му вао таван. Десет пута је већ смрт била близу да га дохвати и десет иута је стукла нред његовом смелошћу. Најзад! најзад! ено га где се појавио кроз неки порушен прозор, иоказујући крст који држи у руци. Спушта се помоћу гвоздених лествица.... Светина мисли да је снасен, кад се неки огроман камен с врх куће сруши на њега и отпрати га у вечност. Жртва своје дужности, и пожар осветљује његово

ореолом

лежи на земљи лице ватреним

Жена клечи, на груди мртвачеве метула Ј - е иочасни крст свога детета.... Она се моли за та два јуна;;а Добош, увите се у црнину; трубе, загрмте иогребни марш; мачеви оборите врхове доле; људи, носкидајте кане; жене, молите се!

То су остатци једног јунака на овим носилама. А ти, народе париски, заогрни овог мртвог во]ника у место плаштом славе, тробојком. с Француског Н. М. Т.