Male novine

„Великој Школи,"што ће се тиие наша „Вед. Школи" иодићи но рангу и ако ве универзитета — јер то није, а оно бар ће се моћи мерити са осталим „Вел. Школама." Иознатоје и то да је сваки про®есор „законски" дужан да изр ;ди свој предмет, и да га одштампа Ну како се то не практи кује, ми би се веома радовали кад би се и на ово пажша обратила од надлежних, те да се неморајуђаци гулити плаћајући за оне аутогр .1Фисане табаке, јер неки предмет; кошта но 100—150 грош 1, а као књига то би стало јевтиније. Нциосле сматрамо и мислимо да и ако је то само законски" дужан да учини ароФесор, да је то дужан и морално, у интересу они сиромашних ђака којих је како која година све више на „Вел. Школи."

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Збор вивара у Нишу — У једном од прошдих бројеза нашега листа донели смо аозив на скуа винЛра, који Ле се држати 1 и 2 фебруара ове године у Нишу. Скуа винара идржаћесе у скуиштинској дворани, која се већ за ту цељ декорише; у Нишу је организован нарочити одбор, од 15 виђенијих грађана, којима је дужност да изврше сву сирему за овај збор и изложбу као и за дочек и смештај гостију. Управа жељезнице обећала је да ће, ако се довољан број посетилаца за овај збор иријави. увести у саобраћај засебне возове за шетњу од Београда до Ниша даље чујемо да се већ сад јавило и неколико странаца — купаца који ће овај збор и издожбу посетити у намери куповине вина. Поред оволаке спреме не сумњамо да ће овај први винарски збор у Србији достојно ренрезнотовати обилатост и ваљаност вина, које даје наша земља. А уздамо се да ће се стећи онолики број винара, виноделаца идр гихлица која се вином и винарством баве, колико она ствар сама по себи и заслу жује. Ми од своје стране желели бисмо пак да и сама држава што обилатију помоћ покаже овом иодузећу, те да одреди и награде за боља и најбоља вина, као што то бива и у осталим земљама. Мило нам је што смо у стању да саопштимо нашем заинтересованом свету ове вести и радо ћемо у редове нашег листа уврстити и све друго што би помогло нашој земљорадњи и нашем културном напретку.

СТРАНЕ ВЕСТИ Грозно злочииство. — Неча много времена од како су она убиства ио Лондону пресгала и више се о и.им* аишта не чује, а ево већ новине доносе гласове, како је у Алмерији (ШПанијн) нађен леш једне мале девојчице; трбух је несрећне жртве распорен 1> неки делови иовађ^ни. Међу становницима виада велико незадовољство и страх, власт чини св^је, до сада још није ниихта пронађено. Шга буде даље јавићемо нашим читаоцима. Иомен. — Пре иеки дан био је 96 годишњи парастосу Мадлениној цркви у Наризу, у покој душе краља Људевита XVI, која је онако жалосно окончао свој жчвот на гилотини. Леђитимисте су нрисуствовали иарастосу. Па не само да је било иарастоса у Паризу него и но другим многим местима, тако у Марсељу је био иелики парастос у саборној цркви где је грдна множина света присуствовада; так) исто и у Тулузи. Заоставштнна песннка Крашев свог. — Крашевски је оставио у готовом 92000 рубаља, за тим збирку драгоцених слика. књижиицу од 40000 свезака, много драгоцених рукописа и т. д. Царска књижница у Петрогра ду намерава да откуии аеке рукописе, који се односе на руску исгорију. Готовина нрипашће удовици, која живи на евоме им^њу у Руској II.<љ• ској и деци цокојниковој од које један син живи у Паризу као енжењер и нољски писац. Спомен Валзаку. — Париско друштво писаца наумило је да подигне славном Француском иисцу Валзаку сномевик на јавном месту. Сем тога образовао се и ижи одбор у коме се налазе Алфонз Дчде, Еиид Зола, Пол Вурже, Ги де Моиасан и књ^жар Лемер, да се такође V вили и' Дпрај чшаи. гне споменик. Овај ће бити алегоричап. Настубунаместиће се ноирсје Балзако во, а сједне стрнне наслањаће семлада женска, престављајући „Комедију људску." Сноменик ће израдити Емид Солди, један од најдаровитијих скулитора Француских. Шодерни голијат. — Недавно је проФ. Варшов у берлинеком лекарском Друштву представио радника именом ВестФолена, који је управо горостас. Висок је преко шест стоиа, а криз његов прстен еа свим лако нролази сребрна Ф >ринта Ииа шесторо деце.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

на пемачком Језику и једно дринових деда.

од Ш 13-

„Срп. Новине" од. 20. ов. м. доносе ова решења: — Одобрава се општини бродској, у срезу власитиначком, округу нишком да може од својих грађана покуиити, по сразмери пл^ћања неиоередног пореза, ириреза од 2145'28 динара уз оба полгођа ове 1887ј8 рачун. године, и тим новцем нодмирити расходе ио буџету свом, састављеном за исту рач. годину. — Одобрава се ошнгини алекоандровачкој, у срезу прокупачком, окр. тонличком, да може од својих грађана покуиити, но сразмери плаћања непосредног иореза, ирирез од 1702 44 динара уз оба полгођа ове 1887|8 рачун. године, и тим новцем иодмирити расход но буцету свом, састављеном за исту рач. годичу. ГШИЦИЈ СКИ ГУ1АСНИК Београд 20 Јануара Притворени. Ноћас су притворени. Лука Рајчевић надничар, Павле Трифуновнћ надничар, Милан Суботић из Босне и Владимир Савић кал®а сајџиски сви због скитње и Петар Богојевић пекар из Шапца због к >ађе. * Осуђени. Пр> судама подицијским осуђени су. Анка и Мијаила Ђукмћа ашчије и Стеиан Маринковвћ из Кумодража због нереда, Мкјаило Шгук*ћ из В^љева и Радован Мијаиловић из Босне због скитње, Димитрије Лазаревић н Трајво Петровић кзф . за отварање ка®ане нреко пропасаног времена. ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Ггрољ Л. 'Голетој. већ стекао у свету такво име, да му, по уверавању његове околине, сопствена слава већ ст>чиње додијавати. А шта је узрок? Дневно добија толи ко листова, честитака, питања и т. д. да би физичкд немогуће 6 идј одговорати. А наравао, да је међу тим листовима већаиа досадна и за велаког иисца без сваког ингереса Од свију иисица данас су у Русији најиопулар"ији Толстој и Ши-дрин; ну у инострааству ииак Толстој, кога су у новије доба и сами Немци јако заво л^ли. — М ђу тим под насловом „ИЈе 1л Ј ћеп8к1етт^кеН;''

/аше младо, румено лепо девојче, увијено у велики и топли плет, беше се завалило у ћошак и окренуло своју лепу плавокоеу главу прозорчету на колима , посматраше лепо зимско југро, а њен топла дах с усана шараше разноврсно цвеће по прозорчету. Време беше скуподено. Скочим, скидох сиаваћу капу с главе, папуче с ногу, ваздушно јастуче издува се и зз тили часак — ја барем мислим да ме девојче није нриметило — нестаде све у сандуку. Бремза закрча, врата се отворише кондуктер, коме се брада и јака беху укрутиле од снега и зиме , поможе ми да се стоварим. У брзини , приберем се за надлежни поклон нрема дами, .али сва напрезања беху улазуд, у поклону се огледаше само изненађење, стид и извинење. . . . Плави анђелак — јер она у ствари и беше то, без великог претеривања — не одговори ми, ја видех само проФил љупког лида и ако се не варам , прелети јој нреко усана пакосан осмех. Кад се затворише врата на вагону, окретох се кондуктеру: „Јесте ли ви луди, шта сте ми причали о некаким бабцима,

НАУКА Фабркација и упогреба водон 'чиог гаса у иидустр ^јии за осветлењв: В >Јничке ваздушне лон г е налазе се и граде се под нарочитчм условима; оне на првом долазе у ред инетрумената за испитивања. Није дакде ни нужно да они буду бог зна колике величиле. Довољно је да њихова запремина обухвата 5 до 6 стотине кубних метара; доста је ако они могу да поаесу два човека (у лађици) ,јер ОФицир који ће да чини нроматрања, треба да је ослобођен маневрирања. Прост гас за осветлење употребљује се обично за нунење ваздушних лопта за забављање публике; али ј тај гас и сувише тежак за воЈеае балоне, који су мали, који имају само два човека да носе, са извесним бројем магпина и инструмената за проматрања и ФотограФисање терена и позиција. За ту прилику не можемо се служити дакле гласом за осветлење (светлећи гас), већ најлакшим гасом, водоничним гасом којије најлакше тело у природи. На име тога чињена су многа испитивања зарад решења тога проблама: како ће се, на прилику, моћи Фабрицирати тај гас у пољу ? Најпростији начин Фабрикације хидрогена познат је свакоме; он почива на појави разлагања воде, која је састављена из водоника и кисеоника; утврђујући кисеоник за какво течо, водонин се сдоболно шири. Лавоазије т ; постизавагае пропуштањем водене паре иреко усијаног гвожђа, које тада задрждва кисеоник; и тај врло стара начин може постати лако индустријалан. Он Је пробан у велико ва завршетку прошлога века, кад су се ваздушне лоите отпочеле уводити. Физичар Шчрл употребио је метод познат под именом „са бурадма"; по том методу хидроген се добија дејствовањем сумнорне киселине на гвожТтштзТо^^ јхг-[4јс —шги цинк, у присуству воде. Ту је методу употребио затворени балон 1867 год. Диое де Лом са њим се задовољио за свој управљачки балон 1867 године. Ренар, који управља војеним аеростатским (ваздухопловним) заводом у Паризу, усавршао је тај метод. Он не мета просто реактиве у присуству гвожђа, сумпорне киселине и воде, што у поч^тку изазива одвећ н гомилано ослобађање гаса и не дозвољава хемијскиј акциЈи да се згодно доврши; он, у неку руку, подешава ту акцију кружењем сумиорне (разблажене) киселине кооз металчу маеу.

изишла ј е недавно

срам нека вас буде — тако младо девојчо . . . . ох дивно девојче. . . . па што ми не рекосте то одмах. Кондуктер ме погледа ђаволасто. „Но, па ви рекосте, да вам се спава г. Стево," додаде он ударајући гласом.

За

тим се „салутира" десном руком,

скочи на снежну стаЈницу, лагано — обешењака неста.

влак пође

КРАЉИЦА НОЋ И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧНЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ООМА

(НАСТАВАК) (210) При свима свечаностима нису се виђали чланови тајног трибунала — они се истина налажаху међу остале Сенаторе, али никаква спољашност није издавала њи хову моћ и љихово високо достојанство. Народ није требао да пх позна, није смео

да дозна за њихова имена, зато се нису могли познати ни по спољашности. За гондолом Прокуратора, иђуху гондоле: Савета десеторице , за тим Савета чегрдесеторице и чсанова високе Сињорије. За њима беху гондоле државних и дворских чинивника, себараи остала пратња. По целом каналу Гранде, гмижаху многобројне гондоле у разном шаренилу , и гондолиЈ *ери имали су доста муке да одрже у вожњи прописани ред. Кад је Дуждева гондола дошла до Лица и ушла у широко море, које се беше иустило у недоглед, и својом величавственом мирночом изгледало као да се и само радује овој великој свечаности, објавише топови долазак Дуждев. Поред обале у многобројним гондолама сакунљени народ поздрављао је усклицима старога Дужда, за кога знамо да само по спољашности носи пурпуру владаоца Млетачке републике. Сјајност и величниа опкољаваше га, али моћ и владарство беше у рукама оних невидљивих , које народ ниЈ 'е познавао. Так што су дошавше Галере спустиле ленгере, осу се и са њих топоаска ва-